Dalaj-lama je u SAD stigao u ponedeljak i trebalo bi da se sastane sa nekoliko istaknutih članova kongresa, među kojima su i predsednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi i američka koordinatorka za Tibet Marija Otero. Najviše pažnje u Kini, na Tibetu i u SAD privukla je odluka predsednika Obame da se ne sastane sa dalaj-lamom dok ne okonča svoju posetu Kini u novembru. Dalaj-lamu su za vreme poseta Vašingtonu primila trojica predsednika SAD, ali ovog puta je, ocenjuje agencija AP, stigao u osetljivom trenutku kada američka administracija želi da popravi odnose sa Kinom i pridobije podršku te zemlje za svoje ključne spoljnopolitičke, ekonomske i ekološke ciljeve. Njemu bi u utorak trebalo da bude uručena i posebna nagrada za ljudska prava. Po prvi put od 1991. godine tibetanski spiritualni lider se neće susresti sa predsednikom prilikom posete Vašingtonu. U poslednjih 18 godina dalaj lama je bio u poseti Vašingtonu 10 puta a u većini slučajeva je bio dočekan i u Beloj kući. Poslednji put se to desilo 2007. godine kada je Džordž Buš mlađi na javnoj ceremoniji dodelio tibetanskom lideru Kongresni zlatni orden, najviše civilno odlikovanje koju dodeljuje državni Kongres. Washington post u udarnom članku u utorak konstatuje da je ovaj potez Obamine administracije u skladu sa njihovom “strategijom smirivanja” kojom se želi pokazati američka spremnost na saradnju sa kineskim vlastima na osetljivim svetskim problemima. Ta strategija je bila očigledna i kod nedavnih sukoba u Urumćiju, kada je došlo do ubijanja između kineske Han populacije i muslimanskih Ujgura. Primer ambivalentne politike SAD prema kršenjima ljudskih prava u Kini iskazala je državna sekretarka Hilari Klinton koja je pred posetu Pekingu izjavila da se aktivisti za ljudska prava ne smeju mešati u teme kao što su ekonomska kriza, globalno zagrevanje i pitanja državne bezbednosti. Ta njena izjava, podseća Washinton post, izazvala je pozitivne reakcije u Pekingu. I zvaničnici Državnih rezervi su ostali na tom kursu, tako što su prestali da optužuju Kinu za veštačko slabljenje svoje valute, kako bi se pospešio izvoz. U objašnjenju odluke da se dalaj lami onemogući sastanak sa Obamom američki zvaničnici su rekli tibetanskim predstavnicima da žele u budućnosti da tesno sarađuju sa Kinom na osetljivim pitanjima nuklearne moću Severne Koreje i Irana, rekao je Washington postu neimenovani aziski diplomata uključen u pregovore. Iz Obamine administracije takođe navode da razmatraju prodaju prodaju oružija Tajvanu, teritoriji koju Kina smatra da svoju. Dalaj-lama se u izbeglištvu u Indiji nalazi od neuspelog ustanka protiv kineskih vlasti na Tibetu 1959. godine, a 1989. dobio je Nobelovu nagradu za mir.

Ostale vestiArhiva