"Obama je kao predsednik (SAD) stvorio novu klimu u međunarodnoj politici. Multilateralna diplomatija je ponovo zauzela centralnu poziciju, sa naglaskom na ulogu koju UN i druge međunarodne institucije mogu da imaju. Dijalog i pregovori se vide kao instrumenti za rešavanje čak i najtežih međunarodnih konflikata", navodi se u obrazloženju Komiteta. Komitet je dodao da Sjedinjene Države sada imaju konstruktivniju ulogu na međunarodnim sastanacima gde se raspravlja o klimatskim promenama: "Vizija sveta bez nuklearnog oružja snažno je stimulisala razoružanje i pregovore o kontroli naoružanja. Zahvaljujući inicijativi Obame, SAD sada igraju mnogo konstruktivniju ulogu u velikim klimatskim izazovima sa kojima se svet suočava. Demokratija i ljudska prava biće osnaženi", dodaje se dalje u obrazloženju. "Vrlo retko neko, kao Obama, do te mere privuče svetsku pažnju i da nadu ljudima u bolju budućnost. Njegova diplomatija se zasniva na konceptu da oni koji treba da vode svet moraju to da čine na bazi vrednosti i stavova koje deli većina stanovništva sveta", navodi se u obrazloženju Nobelove nagrade za mir 2009. američkom predsedniku. Upitan zašto je Obami dodeljena nagrada nakon manje od godinu dana na dužnosti predsednika SAD, član Nobelovog komiteta Torbjoern Jagland je rekao: “Nagrada je pripala Obami zato što mi želimo da podržimo ono što on želi da postigne. To je jasan signal da podržavamo ono za šta se on zalaže” - rekao je on. Jagland je posebno napomenuo Obamine napore ka jaćanju međunarodnih institucija i njegov rad na svetu bez nukleranog oružja.
Muliteralna diplomatija je ponovo zastupljena u svetu uz saradnju sa Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim institucijama, smatraju iz Nobelovog komiteta. "Za 108 godina, Norveški Nobelov komitet je želeo da stimuliše upravo takvu međunarodnu politiku i takve stavove čiji je sada Obama vodeći zagovornik u svetu". Komitet podržava Obamin poziv da je "sada vreme za sve da preuzmu svoj deo odgovornosti za svetski odgovor na globalne izazove", navodi se na kraju obrazloženja. Ove godine je za Nobelovu nagradu za mir nominovano rekordnih 205 kandidata a među favoritima su bili su premijer Zimbabvea Morgan Cvangraj i kineski disidenti. Lauretu će pripasti zlatna medalja, diploma i nagrada od 1,4 milona dolara u švedskoj valuti. Obama je prvi predsednik kome je dodeljena Nobelova nagrada za mir od 2002. kada su predsednik Džimi Karter bio laureat. Bivši potpredsednik SAD Al Gore je 2007. takođe dobio Nobelovu nagradu za mir. Od ostalih američkih predsednika čast da prime prestižnu nagradu su imali Teodor Ruzvelt 1906 i Vudrov Vilson 1919. godine.
U prvim reakcijama na dodelu nagrade Obami preovladava iznenađenje, jer je 1. februara 2008, kada je bio krajnji rok za podnošenje nominacija, Obama bio tek 12. dana u Beloj kući. Mada se prošle godine spekulisalo sa mogućnošću da bi Obama mogao biti među nominovanima, mnogi su verovali da je prerano dodeliti mu Nobelovu nagradu za mir ove godine. Analitičar BBC-a Pol Rejnolds piše da je nagrada dodeljena Obami više kao podstrek za dalje napore nego kao priznanje za neko konkretno dostignuće. Nakon svega, dodaje Rejnolds, američki predsednik je tek osam meseci na funkciji a sam Obama se nada da će tu ostati u narednih sedam godina ili dva mandata. Nameru Obame da oslobodi svet nukleranog naoružanja je lakše deklarativno objaviti nego sprovesti, smatra Rejnolds i napominje da do sada nije postignut dogovor o klimatskim promenama. Alfred Nobel, poznati naučnik po kome nagrada nosi ime, u testamentu 1895. godine, naveo je da nagrada za mir treba da bude dodeljivana "onome ko će učinti najviše ili najbolje za bratstvo među narodima, za smanjenje stajaćih vojski i formiranje i širenje skupova mira". Za razliku od drugih nobelovih nagrada koje dodeljuju švedske institucije, Nobelovu nagradu za mir dodeljuje Norveška, tačnije petočlani komitet koga bira norveški parlament. Švedska i Norveška su bile ujedinjene pod istom krunom u vreme smrti naučnika.

Ostale vestiArhiva