Broj gladnih u svetu prvi put nakon 1970. premašio je milijardu, objavljeno je juče povodom Svetskog dana hrane. To su ljudi koji za život imaju manje od jednog dolara dnevno. Stručnjaci pretpostavljaju da je broj onih koji gladuju mnogo veći, jer polovina od 6,8 milijardi stanovnika Zemlje živi sa manje od dva dolara dnevno.
Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) procenjuje da ulaganja u poljoprivredu u zemljama u razvoju u narednim decenijama moraju da se povećaju za više od pet puta, kako bi se smanjio broj gladnih. Umesto sadašnjih 7,9 milijardi dolara godišnje, potrebno je da se ulože 44 milijarde dolara da bi se obezbedilo dovoljno hrane za čovečanstvo 2050. godine. Stručnjaci procenjuju da će polovinom ovog veka broj ljudi na planeti porasti sa sadašnjih 6,8 milijardi na 9,1 milijardu i da će zbog toga proizvodnja hrane morati da se poveća za 70 odsto.
FAO je u svom najnovijem izveštaju upozorio da ukoliko se trend ne promeni, neće biti ostvaren cilj međunarodne zajednice da se prepolovi broj gladnih u svetu do 2015, koji je zacrtan na konferenciji o smanjenju broja gladnih u Rimu pre 13 godina. Ekonomska kriza uticala je da ove godine broj ljudi koji gladuje bude veći za skoro 50 miliona u odnosu na prošlu.
Prema podacima te organizacije, najviše gladnih ima u najgušće naseljenim regionima, azijskom i pacifičkom, čak 642 miliona, i u podsaharskoj Africi, gde ih ima 265 miliona. Hitna pomoć u hrani sada je potrebna za 30 zemalja, od kojih su 20 u Africi.
Direktor FAO Žak Dijuf rekao je da u borbi protiv gladi fokus treba da bude na većim ulaganjima u proizvodnji hrane, pre svega u zemljama u razvoju.
- Poljoprivredi treba dati prioritet. Veći procenat novčane pomoći i donacija trebalo bi da se upotrebi za izgradnju nove i poboljšanje postojeće poljoprivredne infrastrukture - naglasio je Dijuf.
On je dodao da su lideri u svetu počeli da shvataju značaj povećanja investicija u poljoprivredi, misleći pri tom na samit Grupe osam, koji je održan u julu ove godine. Na tom samitu je dogovoreno da se umesto slanja pomoći u vidu hrane sa 20 milijardi dolara pomogne farmerima u siromašnim zemljama kako bi oni povećali svoju proizvodnju.

Ostale vestiArhiva