Broj koji se najčešće pominje tog dana je 350, s obzirom na činjenicu da prema mišljenju Džima Hansena, jednog od vodećih stručnjaka za klimu u svetu, toliko delova ugljen-dioksida po milionu može da bude prisutno u atmosferi, dok veće vrednosti mogu izazvati katastrofalne klimatske promene.
Potreba da se smanji nivo štetnih gasova sve je izraženija, s obzirom na to da se ispostavilo da su prognoze iz prethodnih godina, koje su neki osudili kao „preterane“, u stvari suviše umerene. Dakle, približavamo se tački s koje nema povratka, i postoji opasnost da će jedan pogrešan korak osujetiti sve dalje inicijative, da će planeta nastaviti da se zagreva šta god preduzimali. Topljenje arktičkog leda predstavlja primer za to. Pre četiri veka istraživači su tragali za legendarnim „severoistočnim prolazom“, koji bi vodio preko severa Evrope i Rusije do Kine. Ali, ubrzo su obustavili potragu jer su došli do zaključka da je arktički led neprohodan. Za razliku od tog vremena, trgovački brodovi ove godine su uspešno prešli severoistočni prolaz.
To je jedan od dramatičnih pokazatelja da se klima menja i da planeta postaje toplija. Ipak, vode Arktika na kojima nema leda predstavljaju nešto više od globalnog zagrevanja, budući da služe kao izvor daljeg zagrevanja jer led i sneg reflektuju sunčeve zrake. Površine bez leda upijaju više sunčeve topline od onih koje su prekrivene snegom ili ledom. Istovremeno, slična opasnost vreba od drugih pojava. U Sibiru postoje velike količine metana, izuzetno štetnog gasa u zemljištu koje se smatra stalno zaleđenim. Ali, područja koja su nekada bila zaleđena tokom cele cele godine, sada ostaju bez leda, i na taj način se oslobađa metan, što doprinosi daljem zagrevanju.
Zemlje u razvoju imaju žalbe na pravila koja se tiču smanjenja emisije gasova staklene bašte. Na međunarodnom samitu o klimatskim promenama održanom u septembru predsednik Ruande Pol Kagame naglasio je da su krivci za taj problem države koje se ne nalaze u Africi, ali da se taj kontinent suočava s najvećim posledicama, s obzirom na činjenicu da ima nedovoljno resursa da se izbori sa izazovima. Kagame je takođe nagovestio da treba odrediti kvote za emisiju ugljen dioksida po glavi stanovnika za svaku državu na godišnjem nivou. Sri Lanka ima slično mišljenje i navela je podatke Međuvladinog panela UN o klimatskim promenama, u kojem se navodi da emisija ugljen dioksida po glavi stanovnika ne bi trebalo da premaši 2.172 kilograma godišnje. Ipak, taj broj je udvostručen, budući da se procenjuje da godišnja emisija štetnih gasova po glavi stanovnika u svetu iznosi 4.700 kilograma.
Mada su emisije štetnih gasova u razvijenim državama bile iznad dozvoljene granice, u Sri Lanki je zabeležena drukčija situacija, budući da je emisija po glavi stanovnika prošle godine iznosila 660 kilograma. Dakle, mora se uspostaviti ravnoteža između siromašnih i bogatih država, jer trenutna situacija podseća na kolonijalizam iz 19. veka. Stoga, klimatski samit koji će biti održan u decembru u Kopenhagenu mora označiti početak zaokreta u načinu razmišljanja. Mnogi politički lideri smatraju da je potrebno preduzeti snažne akcije u borbi protiv klimatskih promena, ali postoji opasnost da na taj način neće biti ispunjen „cilj 350“.
U pojedinim zemljama, uključujući SAD, postoje značajne političke prepreke za preduzimanje čak i skromnih koraka. Dvadeset četvrtog oktobra stanovnici gotovo svih država preduzeće mere kako bi skrenuli pažnju javnosti na potrebu potpisivanja međunarodnog sporazuma o snižavanju nivoa ugljen dioksida u atmosferi. Na primer, planinari će postaviti transparente na vrhove Himalaja, na kojima se tope lednici. Takođe, crkvena zvona oglasiće se 350 puta, isti broj biciklista kružiće gradovima, a biće posađeno 350 komada drveća. Ukoliko su vam potrebne dodatne informacije, posetite sajt www.350.org, na kojem ćete pronaći podatke o događajima koji će se odigrati u vašoj blizini i pridružiti se akcijama, ili predočiti neku ideju. Ali, najgore što možete da uradite jeste da mirno sedite i gajite nadu da će drugi promeniti situaciju. Jednoga dana unuci će vas pitati šta ste učinili da se izborite s najvećim izazovom vašeg vremena.

Ostale vestiArhiva