Vašington, 6. decembra – Kad je porota u sudnici u italijanskom gradu Peruđa, u pomalo nesvakidašnje vreme – u ponoć – prošlog petka saopštila svoju odluku da je optužena kriva, to je odmah postalo prvorazredna vest na drugoj strani Atlantika. Američki mediji, a pogotovo velike TV mreže, odmah su mobilisale sve svoje resurse da o ovome svoj auditorijum prvo izveste, a da odmah zatim slučaj stave pod zaista veliko uveličavajuće staklo.
Krivom – i odmah potom poslatom na 26-godišnju robiju – oglašena je Amanda Noks, 22-godišnja Amerikanka iz Sijetla, zato što je, prema obrazloženju presude, pre dve godine, u novembru 2007, zajedno sa još dva prijatelja, brutalno ubila svoju godinu dana mlađu cimerku iz Velike Britanije Meredit Kerčer. U Peruđi, mirnom gradu u kojem je godišnja stopa ubistava nula, ovo je bio strašan događaj, strašniji utoliko što su akteri, i ubice i žrtva, bili mladi ljudi, a uz to i stranci. I to ne gastarbajteri sa evropskog istoka, u Italiji „dežurni krivci”.
Suđenje je trajalo godinu dana i tužilac je uspeo da porotu uveri kako Amanda Noks ni izdaleka nije samo lepa i vesela devojka kakvom se predstavlja, već istinska „đavolica”, kojoj je, umesto do studiranja zbog čega se obrela uz Peruđi, pre svega bilo stalo do raspusnog seksa, droge i žurki.

Ubistvu je, kako je izneto, prethodila bizarna seksualna igra u troje, da bi se završila tako što su dva Amandina momka žrtvu prvo silovala, a onda je držala da bi joj Amanda kuhinjskim nožem prerezala vrat.
Jedan od saučesnika, Rudi Gid (22) iz Obale Slonovače, u posebnom procesu je već osuđen na 30 godina zatvora, dok je drugi, Italijan Rafaelo Silićito (21) dobio 25 godina. Amanda je dobila godinu više zato što je za ubistvo prvo optužila gazdu bara u kojem je povremeno radila, da bi to kasnije porekla.

Otkuda onda uzbuna u Americi zbog italijanske pravde?
Mediji su pritisak u ovdašnjoj javnosti podigli predstavljajući ceo proces kao veliku nepravdu – odnosno pravdu koja nije po američkim standardima. U tome se išlo čak toliko daleko da se presuda tumači i kao novi čin antiamerikanizma.
Ovdašnji novinari i pravni eksperti tvrde da nije predočen nijedan neoborivi materijalni dokaz da je Amanda zaista ubica. Ono što je tužilaštvo iznelo pred sud – nož kojim je izvršen zločin, i na kome su tragovi DNK Amande Noks, za američke eksperte ne potvrđuje bespogovorno da je bio njenoj ruci u momentu ubistva. Prvo, nađen je u stanu Rudi Guda već opran, istina sa DNA tragovima žrtve na sečivu. A to što su genetski otisci Amande Noks bili na dršci, sasvim je, vele, normalno jer ga je svakodnevno koristila kao kuhinjsku alatku.
Ovdašnje reakcije povodom ovog slučaja i obrušavanje na ceo italijanski pravosudni sistem, na italijansku politiku, pa čak i nacionalnu kulturu, više u stvari govore o Americi nego o Italiji. U srži uverenja da je američkoj devojci učinjena nepravda pre svega je činjenica – da se pravda u Italiji deli drugačije nego u Americi.

Sugeriše se u stvari da samo američki sistem može da donese pravednu presudu jer, prema oceni Džordža Flečera, profesora teorije prava na Kolumbija univerzitetu, Italija nije adekvatno primenila američki sistem porote.
Za razliku od Amerike, u Italiji porotnici nisu izolovani dok traje proces, pa su, veruje se ovde, podlegli senzacionalističkom pisanju tabloida, koji su se pre svega posvetili raskalašnom karakteru optužene – tome da je u tašni stalno nosila kondome i „travu” za „duvanje” – nego činjenicama iz procesa.
„Amanda je bila osuđena unapred jer je štrčala”, izjavio je tako jedan pravni ekspert na televiziji Si-Bi-Es, čiji se dopisnik istom prilikom „zakleo” da je Amanda „apsolutno nevina”.
„U Italiji nije važno da li ste krivi ili ne, važno je kakve veze imate”, takođe je često pominjano u debatama povodom ovog slučaja, u kojima se kao ključni primer svega lošeg u italijanskom pravosuđu uzima to što – premijer Silvio Berluskoni još još nije u zatvoru.
„Amanda bi danas sigurno bila na slobodi da nije Amerikanka”, glavno je uverenje koje se sa TV ekrana iznosi američkoj javnosti.
Sve doduše još nije gotovo jer su Amandini advokati najavili žalbu, a žalbeni proces je opet drugačiji nego pred američkim sudovima – ovoga puta u korist optužene jer, umesto samo preispitivanja dokaza sa prvostepenog suđenja, u Italiji sve praktično počinje iznova.
A što se tiče superiornosti američkog sistema, ono što nije izneto na televiziji, moglo se pročitati u „blogosferi”, gde je jedan poznavalac Italije ukazao da tamošnji sistem počiva na temeljima koje baštini ceo civilizovani svet – na Rimskom pravu – a svoje zemljake podsetio da imaju najveću stopu ubistava na svetu i da još primenjuju srednjovekovnu odmazdu: smrtnu kaznu.

Ostale vestiArhiva