Bukurešt, 7. decembra – U nedelju u drugom krugu rumunskih predsedničkih izbora pobednik se utvrđivao u fotofinišu. Cilj je za dlaku prvi prešao sadašnji šef države Trajan Basesku, kome je, prema još uvek nepotpunim zvaničnim rezultatima, pripalo 50,33 odsto glasova osamnaestomilionskog glasačkog tela (na birališta izašlo 58 odsto). Njegov izazivač, predsednik senata i lider glavne opozicione Socijaldemokratske stranke, Mirča Đoana sakupio je 49,66 odsto. Pobednika od pobeđenog deli svega oko 60.000 glasova.
Posleizborna noć bila je veoma burna i krajnje napeta, jer je u prvi mah, u 21 čas, kada su birališta bila zatvorena, po oceni više ureda za ispitivanje javnog mnjenja (exit pol), za pobednika bio proglašen Đoana. Njemu se pripisivalo 51,6 odsto. Ali, istovremeno, i Basesku je izašao pred mikrofone i tvrdio de je on pobednik i da sigurno zna da odbrojavanje glasova već od 19 sati ide njemu u korist.

Posmatrači su konstatovali da je Mirča Đoana ponovo ispoljio političku nezrelost, jer je počeo da se uz šampanjac i opojne poklike pristalica „predsednički kočoperi”, da prevremeno slavi „istorijsku pobedu” koja najavljuje „novu epohu” što završava tranziciju i Rumuniju vodi u „evropsku normalnost”.
Kako je noć odmicala, paralelna odbrojavanja glasova koja su vršili izborni štabovi dvojice kandidata pokazala su da sa minimalnom razlikom vodi predsednik Basesku. Odmah su počela žestoka prepucavanja sa pominjanjem „izbornih malverzacija”. Pred samo zoru zaorile su se ovacije Baseskuovih pristalica. I imali su zašto da kliču. Basesku se borio sam, imajući uza se samo svoju Demokratskoliberalnu stranku, i odoleo neverovatno usklađenim pritiscima višestranačke koalicije koja je stojala iza Đoane. Malo je ko verovao da Basesku neće biti skršen.
U zemlji je izborni skor bio skoro izjednačen, ali je Basesku dobio većinu glasova dijaspore, posebno one u Moldaviji, Španiji, Italiji i SAD. Sada se izvlači zaključak da je baš dijaspora dala Baseskuu još jedan petogodišnji mandat. Interesantno je napomenuti da su rumunski vojnici u Iraku i Avganistanu uglavnom podržali Đoanu.

Dok je još uvek vladala krajnja neizvesnost oko pobednika izbora, jedno od najuticajnijih rumunskih novinarskih pera Kristijan Tudor Popesku je izjavio da se, u stvari, vodila bitka između Baseskua i lidera liberala Antoneskua, koji je u prvom krugu, sa 20 odsto osvojenih glasova, zauzeo treće mesto, ali je odlučio da pozove sve svoje pristalice da u finalu glasaju za Đoanu, to jest da doprinesu obaranju Baseskua. „Ako Đoana pobedi on treba da podigne crkvu Krinu Antoneskuu. Ako, pak, izbore dobije Basesku, on treba da iz sveg srca zahvali samom Đoani.” Misli se na veliki gaf koji je Đoana dopustio uoči samog završnog TV dvoboja sa Baseskuom. Naime, on se noć pre toga sastao sa rumunskim magnatom Sorinom Ovidijem Vantuom i tako ispoljio neverovatnu političku naivnost i nezrelost. Jer, glavne Baseskuove optužbe, iznošene tokom cele predizborne kampanje, ticale su se baš toga da je Đoana „slabić”, da „ne misli svojom glavom” i da je „najobičniji sluga mogula Vantua, Patričija i Vojkuleskua”.
Ovde se tvrdi da Baseskuova pobeda ne rešava duboku političku krizu u kojoj se nalazi Rumunija. Naprotiv. „Udružena” opozicija ima solidnu većinu u parlamentu, koja uvek može da spreči izglasavanje jedne vlade koja bi odgovarala predsedniku Baseskuu. Dakle, moraće da dođe ili do kohabitacije, za koju Basesku nema obavezna svojstva, ili do skupih prevremenih izbora u punoj ekonomskoj krizi, na kojima bi, sada izolovana, Baseskuova Demokratskoliberalna stranka pokušala da izdejstvuje bolje pozicije u parlamentu.

U ovom trenutku Rumunija nema vladu. Njene dužnosti već dva meseca obavlja oboreni Bokov kabinet. Zemlja nema budžet za 2010. A bez budžeta MMF odbija da Rumuniji da novu tranšu zajma od 20 milijardi evra. Bez pomoći MMF-a prazna državna kasa neće biti u stanju da narednih meseci pokriva plate i penzije. Nastao je izvesni političko-ekonomski začarani krug. Izlazak iz njega biće težak i bolan.

Đoana najavio protest
Đoanina Socijaldemokratska stranka najavila je da će uložiti protest povodom rezultata predsedničkih izbora održanih u nedelju, i da neće priznati njihovu regularnost. Prema tvrdnjama socijaldemokrata, tokom izbornog procesa došlo je do „masovnih izbornih krađa i malverzacija”.

Ostale vestiArhiva