Vesti
Žuta štampa
I danas patim za Željkom!
15.01.2010. 20:00
Izvor: Press
I danas patim za Željkom!
Željka u našoj kući pominjemo svakog dana. Veljko i Anastasija pate, otac im mnogo nedostaje. Ubice su zaslužile doživotnu robiju
Svetlana Ceca Ražnatović (36), deset godina nakon atentata na Željka Ražnatovića Arkana, u intervjuu za Press govori o tome koliko njenoj deci Anastasiji i Veljku nedostaje otac. Ona smatra da će pravda biti zadovoljena tek kada se ubice njenog supruga nađu iza rešetaka, osuđeni na doživotnu robiju. Ceca kaže da deceniju nakon tragedije i dalje oseća bol.
- Kao da se juče dogodilo... Vreme mi uopšte nije umanjilo tugu i bol. Kad vidim koliko su naša deca, ćerka Anastasija i sin Veljko, sazreli i porasli, shvatam koliko godina je prošlo od nemilog događaja u kome sam izgubila supruga - kaže Ceca.

Da li pamtiš šta se sve desilo tog dana?
- Sa tugom se sećam svakog detalja tog 15. januara. Teško je prepričati svaki deo jer je sve mnogo mračno. Znam da smo se probudili zajedno, ručali zajedno, otišli sa mojom sestrom u „Interkontinental" zajedno, a uveče sam se kući vratila sama...

Da li Veljku i Anastasiji nedostaje otac i koliko često razgovarate o njemu?
- Željka u našoj kući pominjemo svakog dana. Sa ponosom pričamo o njemu. Mojoj deci mnogo nedostaje otac. Oni jako pate, ja to vidim i osećam... Iako sam im svih ovih godina bila i otac i majka i na sve načine pokušala da nadomestim taj veliki gubitak, nikada to nije bilo - to. Mislim da su sva deca koja odrastu samo sa jednim roditeljem, posebno sa majkom, drugačija - brže sazrevaju, osetljivija su i imaju dozu nesigurnosti u sebi. Takvi su i Anastasija i Veljko.

Da li si danas u kontaktu sa Željkovom majkom Slavkom i njegovom familijom?
- Naravno da jesam. U stalnom smo kontaktu i tu smo da jedni drugima uvek izađemo u susret. Spremamo se da danas na groblju obeležimo desetogodišnjicu Željkove smrti.

Vrhovni sud u Beogradu je posle višegodišnje istrage, suđenja i žalbi u maju prošle godine osudio ubice tvog supruga na po 30 i 35 godina zatvora. Smatraš li da li je pravda zadovoljena?
- Ništa ne može da nadoknadi moj i gubitak moje dece. Niko ne može da vrati Željkov život, kao i život ljudi koji su tog dana stradali sa njim. Ne znam zašto te trostruke ubice nisu osuđene na doživotnu robiju i ne znam šta im je uzeto kao olakšavajuća okolnost?! Po mom mišljenju, trebalo je da dobiju maksimalne kazne.

Samo jedan od ubica Dragan Nikolić, koji je osuđen na 30 godina robije, nalazi se iza rešetaka, dok su Gavrić i Đuričić i dalje u bekstvu. Smatraš li da je to propust države i MUP-a Srbije?
- Ne mislim da je to propust ni države ni MUP-a. Oni čine sve da ih uhvate i taj pomak se vidi u njihovoj istrazi o kojoj se redovno informišem. Verujem u naše pravosuđe. Pravda je spora, ali dostižna, i oni će kad-tad odgovarati za svoje zločine.