Partizan je još jednom pružio igru po principu "hladno-toplo" i nije dogurao dalje od remija sa turskim Ankaragučuom. U odnosu na prethodne dve utakmice, Partizan u prvom delu protiv Ankaragučua gotovo ništa nije pokazao. Lako su crno-beli gubili duele, lako gubili loptu, a u napadu gotovo da nisu stvorili ni polupriliku. Podbacile su sve linije, najviše odbrana, koja je do sada bila bolji deo tima, a koja se protiv Turaka nije mogla prepoznati. Rnić, Savelić, Bajić i Lomić, delovali su konfuzno, kasnili kod zatvaranja, presporo iznosili loptu, bili nemi posmatrači kod prekida... Kao posledica došle su prilike rivala, koji je nekoliko puta ozbiljno pripretio preko tamnoputog Bebea, Džejkoba i Posaveca.

U veznom redu konkretan je bio samo Stefan Babović. Ostali, pre svih Nadj i Zajić konstantno su kasnili kod startova, o broj pogrešnih pasova da i ne pričamo. Lazić je lutao po terenu, dok je Stojkov, posle nekoliko uspešnih akcija sa Lomićem, sa početka u drugom delu potpuno “nestao” sa terena.

U drugom delu, druga priča. Odbrana sa Ćirkovićem, Djordjevićem, Mihajlovim i Lazarevićem igrala je mnogo bolje, dok je vezni red u potpunosti pod kontrolom držao Ivan Tomić. Iskusni igrač je odlično razigravao ostatak tima, najviše desni bok, gde rival nije imao rešenje za Ćirkovića i Sulejmanija.

Mladi Smiljanić uglavnom je delovao defanzivnije, kvareći i svaku pomisao turskog tima o kontranapadu. Uputio je Partizan i nekoliko dobrih udaraca. Seriju je otvorio Sulejmani, a najbolju priliku je imao Pjer Boja, čiji šut je tirski golman odbranio. Do kraja Partizan je imao inicijativu, ali dobru igru nije materijalizovao golom. Poslednji meč u Nemačkoj Partizan igra u sredu, protiv Minhena 1860.

PARTIZAN: Pantić, Rnić, Saveljić, Bajić, Lomić, Nadj, Zajić, Lazić, Babović, Stojkov, Radonjić.

Igrali su još: Ćirković, Djordjević, Mihajlov, Lazarević, Smiljanić, Tomić, Sulejmani, Marinković, Radosavljavić, Boja

Ostale vestiArhiva