Pre tri godine, po nesnosnoj junskoj vrućini, Novak Đoković se izborio da prvi put igra u finalu. I to u rodnom Beogradu, i to na kakav način.

U polufinalu na Zvezdinim terenima na Karaburmi dva puta je bio na ivici poraza protiv Čeha Pospišila, ali je oba puta vaskrsao. Čelična volja šesnaestogodišnjaka je istopila rivalovu prednost od 5:2 i u drugom i u trećem setu – 4:6, 7:5, 7:5.

– Prezadovoljan sam što sam finalista s ovoliko godina i što mi se lepi trenuci dešavaju baš u Beogradu. Osvojio sam i prvih osam poena za svetsku rang-listu, – sijao je Đoković od sreće, ali s obe noge na zemlji jer je najvažnija borba tek sledila.

Sutradan prvi finale i prvi trijumf. Pao je i poslednji protivnik. Španac Sesar Ferer je pobeđen sa 6:4, 7:5. Osvojena su još četiri boda i 1.300 američkih dolara. Šta bi sve mogao 16-godišnjak s tim parama, samo da nije teniser koji sebe jednog dana vidi na vrhu... Pehar malen kao i turnir, takozvani fjučers, ali na takvim takmičenjima se prohoda.

Naša nekadašnja reprezentativka Jelena Genčić, Đokovićeva teniska majka, bila je svedok pobede svog čeda:

– Od prvog dana sam verovala u njega. Znala sam da je moguće da osvoji trofej s 16 godina. Nastavljamo dalje. Ovo je lepa prilika da se zainteresuju sponzori. Najvažnije je da je krenulo...

Od prvih bodova i prvog trofeja na „Zvezdi” Đoković se neprekidno uspinje. Iduće godine još dve pobede na fjučersima, u Solnoku i u klubu Dril u Beogradu, pa prvi trofeji s jačih turnira, takozvanih čelindžera, u Budimpešti i Ahenu, debi na velikim turnirima pod okriljem Udruženja teniskih profesionalaca (ATP), u Umagu kroz kvalifikacije... I tako redom do velikog bleska ove godine.

Sa Zvezdinih terena je odskočio i taj trofej ima posebno mesto u njegovom razvojnom putu. Možda mu je i najdraži, ali je u biografiji od juče otvorio poglavlje za još veće i najveće.

U Amersfortu je prvi finale na turnirima ATP ukrasio trofejem. O tome će da bruji teniski svet, jer je prvenac kao obred uvođenja u red vrhunskih igrača.

Kruna dobre igre u holandskom gradu jeste pobeda nad Čileancem Nikolasom Masuom sa 7:6 (7:5), 6:4. Ime našeg najboljeg teniser je upisano na dnu liste pobednika na kojoj su od 1957. velikani Lejver, Njukomb, Vilas, Muster, Mečir...

Đoković je promišljeno odabrao Amersfort, iako turnir ima najmanji nagradni fond po kategorizaciji ATP i najmanje je izdašan od sva tri minule nedelje u svetu. Igralo se na šljaci na koju se naš teniser vratio kao četvrfinalista „Rolan Garosa” i učesnik osmine finala na Vimbldonu, dva najuglednija takmičenja. U Holandiji je ubio i drugu muvu, jer se prilagodio na zemljani teren na kojem će ove nedelje da vojuje za visoki plasman u Umagu.

Trijumf je ostvaren bez izgubljenog seta, a još je slađi pošto je u finalu savladan protivnik koji je pobedu u polufinalu proglasio jednom od najboljih igara u karijeri. Ako je Masu stavlja u rang onih kojima je izvojevano olimpijsko zlato u Atini pre dve godine, onda je jasno u kakvoj je formi.

Međutim, Čileanac (37. po rejtingu, mesto iza Đokovića) je još jedan u nizu igrača iz vrha kojima je naš teniser uzeo meru. Masu ima mnogo više iskustva iz odlučujućih mečeva, kojih se domogao 14 puta (šest poebda), pa je izoštrio osećaj za rivalove slabosti. Tako je sustigao Đokovićevo vođstvo od 4:2 u prvom setu i čak bio na pragu da peti gem osvoji na njegov servis. Ali, naš teniser se kao i nebrojeno puta preporodi taman kada se rival ponada da je nadomak plena. U taj-breku je istopio Masuovih 3:0.

Odlučile su nijanse, ali su prevagnule na stranu našeg igrača u najboljem mogućem momentu. Đoković je poveo s 4:3 u drugom setu na Masuov servis, a onda i stao na prag trijumfa. Čileanac nije mačji kašalj, a kad se upinje iz petnih žila ni tri meč-lopte suparniku nisu dovoljan kapital. Četvrta je bila nedostižna i za olimpijskog pobednika. Meč je završen posle dva časa i 41 minut.

Đokoviću je pripalo 44.100 dolara, a Masuu 26.000. Sa 175 poena naš igrač će se ustremiti među tridest najboljih na listi.

Ostale vestiArhiva