Ukrajina u nedelju okreće novu stranicu svoje istorije. Predsednički izbori na kojima će žitelji druge po veličini evropske države odlučivati da li će ih u narednom petogodišnjem mandatu voditi Julija Timošenko ili Viktor Janukovič, po svim procenama, trebalo bi da budu uvod u novu, pragmatičniju, politiku zemlje. Sa objektivnijim sagledavanjem sopstvenih mogućnosti, pronalaženjem pravih puteva za razrešavanje nagomilanih problema, jasnijim definisanjem spoljnoplitičkih prioriteta...

Postsovjetska Ukrajina je do sada imala tri šefa države: Leonida Kravčuka (predsednikovao 1991-1994), Leonida Kučmu (1994-2005) i Viktora Juščenka. Prosto rečeno, Kravčuk je zemlju doveo do nezavisnosti, Kučma stabilizovao ekonomiju i politički sistem. Zadatak Juščenka bio je da načini korak dalje i Ukrajinu dovede do praga Evropske unije i NATO-a. Prva dvojica su svoj posao obavili onako kako je u datim okolnostima bilo moguće. Juščenko je promašio – potpuno.

Ovo poslednje je i razlog zbog kojeg nedeljni izbori imaju ozbiljnu političku težinu. Nije, naime, toliko bitno da li će u predsednički kabinet ući Timošenkova ili Janukovič, koliko je važno da stvari počnu da se kreću unapred. Mada su oba kandidata, do pred sam dan odluke, pokušavali birače da ubede da među njima postoje značajnije razlike, malo ko je u to ubeđen. Tokom „narandžaste revolucije”, na prelomu između 2004. i 2005. kada je Juščenko promovisan u prvog čoveka u državi, Timošenkova i Janukovič su bili na suprotstavljenim stranama. Danas, međutim, oni po mnogo čemu liče jedno na drugoga. Naravno, ne stoga što to stvarno žele, nego zato što im je manevarski prostor do te mere sužen da im poteze diktiraju prilike, a ne politički programi i lične ambicije.

Upravo stoga, kako procenjuju ukrajinski analitičari a prenosi internet agencija „Njusru.ua”, u slučaju da pobedi Janukovič, on će se u političkoj sferi svakako javno deklarisati kao „prijatelj Moskve”, ali ne uvek i obavezno i po pitanjima ekonomije. Sa druge strane Timošenkova će, ukoliko pobedi, igrati na kartu približavanja Briselu i izbegavaće javno da čini ustupke Moskvi. Ali ona je na ekonomskom planu je već dokazala da ume da nađe zajednički jezik sa predstavnicima ruskog biznisa, posebno kada je reč o energentima. Ono što je svakako sigurno, ni Janukovič ni Timošenkova neće slediti Juščenkov put oštre konfrontacije sa Rusijom.

Interesantno je da je u četvrtak predsednik Juščenko potpisao izmene Izbornog zakona, predložen od strane Janukovičeve Partije regiona, a kojim bi trebalo da se spreče eventualne manipulacije na biračkim mestima. Dosadašnji zakon je, naime, omogućavao da se u slučaju nedolaska više od trećine članova izborne komisije na biračko mesto isto i ne otvori. Dosadašnji zakon je, prema tumačenju predlagača, omogućavao predsedničkim kandidatima da izbore na takvim mestima veštački učine nevažećim. Kako je saopšteno iz predsedničkog kabineta, popravka zakona i ukidanje obaveznosti dvotrećinskog prisustva članova biračkih komisija, omogućiće da svako ko želi da iskaže svoju biračku volju to može i da obavi.

Komitet ukrajinskih birača, međutim, upravo na ove prepravke zakona gleda kao na najveću opasnost po demokratičnost izbora. Naime, eventualna zloupotreba novih pravila dovela bi do narušenja balansa interesa pojedinačnih kandidata. Sem toga, saopštava Komitet, nije isključeno da u komisijama dođe do raskola, i da svaka grupa sama sebe proglasi legitimnom.

Podsetimo na kraju, u prvom izbornom krugu, pre tri nedelje, Janukovič je sakupio oko 35 odsto glasova, a Timošenkova oko 25 procenata. Naizgled, značajna razlika. Ali u drugom krugu glasovi se neće rasipati na one kandidate koji su već otpali. Predstoji, dakle, direktan dvoboj. A tu je svaka računica moguća. Kako će reagovati birači ostaje da se vidi.

Juščenko povlači ambasadore
Odlazeći predsednik Ukrajine Viktor Juščenko odlučio je da napravi pravu čistku među ambasadorima koje je, po ukrajinskom ustavu, sam i postavio na najviše diplomatske funkcije. Kako prenose ukrajinski mediji, reč je o najmanje 11 ambasadora sa službom u: Irskoj, Indiji, Bangladešu, Maldivima, Šri Lanki, Nepalu, Iranu, Vijetnamu, Kambodži, Maleziji i Slovačkoj.

Ostale vestiArhiva