Samo meksički narko-karteli su prerasli u tako krupne kriminalne poduhvate da su potisnuli vladu u mnogim saveznim državama i prete da pretvore zemlju u narko-državu sličnu onoj koja je postojala u Kolumbiji ’90-ih godina prošlog veka. SAD i Meksiko nisu uspeli da uguše moć kartela koji, prema procenama ekonomista, zapošljavaju čak petinu stanovništva u nekim meksičkim državama.
Rat protiv narko-bosova u Meksiku postaje sve brutalniji. Predsednik Felipe Kalderon je angažovao 45.000 vojnika i saveznu policiju u borbi protiv narko-mafije. Samo ulicama Huareza patrolira 5.000 pripadnika tih snaga. Uprkos tome, broj mrtvih stalno raste. Do 2008. dnevno je ginulo pet ljudi, dok je prošle godinu u Huarezu broj mrtvih iznosio sedam osoba na dan. Od 2007. više od 15.000 ljudi poginulo je u ovom ratu.
Za to vreme narko-biznis cveta. U 2009. Meksiko je postao drugi svetski proizvođač marihuane. Umesto kukuruza i pasulja sitni siromašni poljoprivrednici gaje kanabis. Frustrirani državni funkcioneri smatraju da gube rat protiv droge. Taj poraz pogađa celu Latinsku Ameriku, pošto narko-mafija jača od Ognjene zemlje do Rio Grande. U bivšoj prestonici kokaina Medeljinu, gde je navodno uspostavljen mir pre sedam godina posle krvave vojne kampanje, stopa ubistava je ponovo skočila prošle godine i dostigla 1.800 žrtava.
Površina zemlje pod kokom u Boliviji povećala se za skoro 11 odsto od kako je na vlast došao populistički predsednik Evo Morales. A u Argentini bande dilera postaju sve smelije i brutalnije. U Rio de Žaneiru, gde će biti održana letnja olimpijada 2016, oni su nedavno oborili policijski helikopter.
Cela generacija mladih Latinoamerikanaca umire na poljima smrti u ratu protiv droge. Mnogi su praktično deca. Suočeni sa izborom između „plata“ i „plomo“ – mita i metka – mnogi policajci i političari se nalaze na platnom spisku narko-kartela. Pokušaji raskrinkavanja tih grupa razotkrili su da one kontrolišu mnoge legalne komercijalne aktivnosti.
Više od 20 osoba uhapšeno je u nekoliko kolumbijskih gradova u najvećoj operaciji protiv krijumčara droge za proteklih 10 godina. Kolumbijska policija je saopštila da ta hapšenja predstavljaju kulminaciju dvogodišnje istrage koja je sprovedena u saradnji s američkim agentima. Polovina privedenih su iskusni piloti, optuženi da su prenosili kokain u Centralnu Ameriku i Meksiko. Neki od njih su povezani s meksičkim kartelima, koji su odgovorni za snabdevanje američkog tržišta ilegalnim drogama.
Šef kolumbijske policije Oskar Naranho izjavio je da je ova ofanziva najveća takva akcija protiv švercera droge još od 1999. Dokazano je da su uhapšeni sarađivali sa sindikatom koji povezuje meksičke narko-kartele sa dve najmoćnije kolumbijske organizacije koje se bave švercom droge – „Rastrohos“ i organizacijom Danijela Barere, zvanog Ludak. Istraga je počela u gradu Medeljinu, čuvenom uporištu narko-kartela. „Operacija granice“ sprovedena je u nekoliko kolumbijskih gradova.
Kolumbijskoj policiji je pomogla američka Administracija za borbu protiv droge (DEA), kao i kancelarija javnog tužioca u Dalasu. Naranho je istakao da će uslediti serija sličnih akcija, koja će obuhvatiti hapšenje švercera, njihovih aviona i imovine.
Jedan od kartela – „Sinaloa“ – predvodi najtraženiji čovek Meksika Žoakin Guzman zvani Čapo („Kratki“). On je uvršten u „Forbsovu“ listu svetskih milijardera pošto se procenjuje da je „težak“ jednu milijardu dolara. Ekonomista Giljermo Ibara je izjavio da Guzmanov kartel u Sinaloi duž severne pacifičke obale u blizini Bahe zapošljava oko 520.000 ljudi od ukupno 2,6 miliona stanovnika te države.
Proteklih nekoliko godina meksički narko-karteli su prestigli kolumbijske organizacije kako po moći, tako i po brutalnosti. Kolumbijski karteli se sada umesto ka SAD sve više okreću ka Evropi, jer su tamo cene više, a šanse za ekstradiciju mnogo manje.

Droga se seli na Balkan
Skoro jedna trećina ukupne količine kokaina koja ulazi na evropsko tržište svoj put nalazi preko Balkana. Do pre desetak godina sve je ulazilo preko velikih luka Zapadne Evrope, odnosno Španije, Holandije, Belgije, Italije, Francuske, međutim okolnosti su se promenile. Od kako su pojačane kontrole u ovim lukama, putevi droge su se premestili na Jadran. Štaviše, Crna Gora predstavlja jedno od glavnih čvorišta kada je reč o uvozu kokaina.
– Spominju se i Kopar, luke u Albaniji, poput Drača i, naravno, Rijeka. Međutim, Crna Gora je zbog raznih specifičnih okolnosti vrlo dobra kao neka vrsta raskrsnice. Do preorijentisanja puteva droge na Balkan došlo je zbog slabih država i zbog slabe kontrole u tim lukama. U bilo kojoj od velikih zapadnih luka sve je kompjuterizovano i sistem nadzora je maksimalan. Koliko znam, tako nešto ne postoji nigde na jadranskim lukama. I geografski položaj je povoljan za trgovinu drogom jer preko Balkana ide čuveni heroinski put iz Avganistana – izjavio je Dejan Anastasijević, novinar nedeljnika “Vreme” i poznavalac ove oblasti.

Ostale vestiArhiva