„Mi osuđujemo ovu rezoluciju, koja optužuje tursku naciju za zločin koji nije počinila“, kaže se u izjavi vlade u Ankari.
Ahmet Davutoglu, šef turske diplomatije, upozorio je da rezolucija može naneti štetu odnosima s američkom administracijom, ali i naporima za pomirenje Turske i Jermenije.
„Svako mešanje treće strane onemogućiće normalizaciju. Zar odnos prema istoriji može biti tako neozbiljan“, naveo je Davutoglu.
Glasanje je dovelo Baraka Obamu, predsednika SAD, u nezgodan položaj. On je čvrsto rešen da sačuva dobre odnose sa Turskom, muslimanskom, ali sekularnom demokratijom koja igra ključnu ulogu u promovisanju američkih interesa u Iranu, Avganistanu i na Bliskom istoku. Međutim, s druge strane - u SAD postoji značajna zajednica američkih Jermena, koja ima svoje pristalice u Kongresu. Od njihovih glasova će zavisiti ishod izbora za Kongres u novembru. Dok su Turci negodovali zbog „uvrede“, dotle su Jermeni slavili ono što su nazvali svojom simboličkom pobedom. „Mi veoma cenimo tu odluku“, izjavio je jermenski ministar inostranih poslova Edvard Nalbandijan. „To je još jedan dokaz privrženosti američkog naroda univerzalnim ljudskim vrednostima i značajan korak ka sprečavanju zločina protiv čovečnosti.“ Iznenađujući korak Spoljnopolitičkog odbora Predstavničkog doma načinjen je uprkos zalaganju predsednika Obame i državne sekretarke Hilari Klinton da se glasanje odloži. Ponovnim otvaranjem mračnog, stogodišnjeg poglavlja turske istorije, američki zakonodavci su možda ugrozili saradnju te zemlje sa SAD u Iraku i Avganistanu. Time su takođe možda srušene nade da će se višegeneracijsko neprijateljstvo između muslimanske Turske i hrišćanske Jermenije okončati. Odbor je ovu neobavezujuću rezoluciju usvojio s tesnom većinom od 23 glasa „za“ i 22 glasa „protiv“. U njoj se od Obame zahteva da se u zvaničnoj američkoj spoljnoj politici pokolj naziva genocidom.

Ostale vestiArhiva