Vesti
Sport
Dug od 12 miliona evra jasno ukazuje da je tim sa Malog Kalemegdana u preteškoj situaciji
Davljenje Zvezde u sopstvenom blatu
17.03.2010. 12:00
Izvor: danas
Davljenje Zvezde u sopstvenom blatu
Poslednja titula šampiona tadašnje SR Jugoslavije osvojena je 1998. godine kada je klub vodio Voja Stojaković, dok je ekipu na parketu predvodio Milenko Topić. Zvezda u to vreme nije imala ogroman budžet, paletu raznih sponzora, niti igrače koji su bili „zvezde u najavi“. Postojala je disciplina, ogromna doza racionalnosti i svest da se sistem treba izgraditi na zdravim temeljima. Iako je klub u navedenom periodu imao finansijskih trzavica, 1998. bila je poslednja godina koju su crveno-beli pozitivno završili na rezultatskom, ali i na finansijskom planu. Opšti je utisak da je nastup crveno-belih u Evroligi tokom takimičarske godine 1998/99. zapravo stvorio kancer koji je od tada polako ali sigurno zahvatao sve organe u Zvezdinom telu.
Nerealne želje, neshvatljivi ugovori sa pojedinim igračima, ogromna zaduživanja, osetno zapostavljanje sopstvene škole, preveliko politikanstvo i angažovanje nestručnih ljudi na rukovodećim mestima košatalo je Zvezdu totalnog kraha. Umesto da se igra tima zasnivala na igračima iz svoje kuće Vladimiru Radmanoviću, Milošu Vujaniću, Luki Vučiniću, Mirku Vukajloviću, Mihajlu Pešiću, Milutinu Aleksiću, Vladimiru Tici, skorojevići, kvazi zvezdaši i prosečni političari, odlučili su se za dovođenje nedovoljno kvalitetnih domaćih igrača i solidnih stranaca, koji ipak nisu imali znanja da zapuše brojne rupe u igri.

Tadašnji rukovodioci koji su došli iz tada najjače stranke shvatili su Zvezdu kao dobru priliku da se za kratko vreme okoriste, „nevaspitanim“ ugovorima zaštite svoje interese i da se na volšeban način izvuku iz čitave priče kada bude zagustilo. Niko od njih nije odgovarao za svoje promašaje, ogromne rupe u budžetu i nenadoknadivu štetu koju su naneli timu.

Poslednja garnitura ljudi predvođena Milanom Opačićem, Slobodanom Vučićevićem i Zoranom Drakulićem, uspela je da stvori perspektivan tim i da u praznu kasu unese oko četiri miliona evra. Činilo se tada da Zvezda polako izlazi iz krize, ali bez adekvatnih zakona o sportu i privatizaciji krucijalni sponzori su se brzo povukli, novi, sličnog kapaciteta, nisu došli, tako da je klub munjevito pao na najniže grane.

Za razliku od tima sa Malog Kalemegdana, Partizan je uspešno prebrodio period rezultatskog posta. Dolaskom Duška Vujoševića na mesto trenera, odnosno Predraga Danilovića na poziciju predsednika, crno-beli su uspostavili sistem rada i redosled poteza. Nijedan igrač nije preplaćen, a retko se može dogoditi da zarada nekog košarkaša iznosi više od 400.000 evra po sezoni. Saradnici iskusnog stratega tržište domaćih igrača drže u malom prstu, dok je italijanski menadžer zadužen za dovođenje inostranih igrača. Redosled poteza je poznat tako da se igrači skautiraju nekoliko sezona unapred. Ako je za utehu navijačima crveno-belih, fudbalski klub se prošle sezone nalazio u sličnoj situaciji ali je racionalnijim pristupom i skromnijim ugovorima sa igračima uspeo da barem delimično izađe iz krize.

Bez obzira na razne mogućnosti, činjenica je da je Zvezdi u ovom mometu blokiran račun, kasa je prazna, mogućnost stečaja kuca na vrata, dok najstrašnija opcija gašenja kluba uopšte nije nemoguća.

Klupski grb iznajmljen
Nekada jedan od rukovodećih ljudi u Zvezdi Igor Žeželj ustupio je svojevremeno grb kluba određenim firmama na korišćenje. To je u praktičnom smislu značilo da u sferi marketinga ili prilikom proizvodnje odrerđenih artikala firme mogu korostiti grb Zvezde, dok su one za uzvrat u budžet kluba uplatile 300 hiljada evra.

Upropaštena sezona
Ispadanjem iz Evrokupa, preranim posrnućem u nacionalnom kupu, očajnim plasmanom u Jadranskoj ligi, zbog čega Zvezda naredne takmičarske godine neće igrati u Evrokupu, crveno-beli su praktično upropastili ovu sezonu. Preostao je domaći šampionat, ali je teško očekivati da Zvezda može ozbiljnije konkurisati za titulu najbolje ekipe u državi.