Da li će se Šveđanin i Litvanka koji žive u Italiji i koji su odlučili da se rastanu razvesti po švedskom, litvanskom ili italijanskom zakonu?

Ovim primerom čelnici Evropske unije objašnjavaju zašto je važna njihova nedavna inicijativa da se supružnicima iz „mešovitih” brakova omogući da sami izaberu zemlju čiji zakon žele da primene na svoj razvod.

Dosadašnja praksa zbunjuje građane jer, kako javlja Bi-Bi-Si, svaka država članica odlučuje o tome da li će primenjivati svoje ili pravne norme neke od država odakle su supružnici.
Novi predlog Evropske komisije predviđa da parovi predlože zakon jedne od njihovih država, a u slučaju da ne mogu da se dogovore, zemlja u kojoj žive odlučivala bi o tome čija će „biti poslednja”.

Prema podacima Evropske komisije godišnje se u EU razvede 140.000 „mešovitih” brakova.
Države članice koje su zatražile nova, jasna pravila su Austrija, Bugarska, Francuska, Grčka, Mađarska, Italija, Luksemburg, Rumunija, Slovenija i Španija.

Vivijen Reding, evropska komesarka za pravdu kaže da buduće mere moraju da zaštite građane koji se ne snalaze u šumi papira i sudova.

– Želim da imaju jasna pravila tako da uvek znaju na čemu su, rekla je Vivijan Reding. Zbog pravne nesigurnosti pate slabiji partneri, sigurna je Reding.

Ona misli na običaj „kupovine razvoda”, da supružnik koji želi da se razvede, a koji može sebi da priušti da otputuje i plati sudske troškove, odlazi u zemlju sa zakonima koji njemu idu u korist.

Zemlje EU već dugo pokušavaju da se dogovore o zajedničkim pravilima. Partner koji žele da se razvede, ako živi u konzervativnijoj zemlji često podnosi zahtev za razvod u liberalnoj zemlji EU. Najlakše je razvesti se u Skandinaviji, mnogo teže u Irskoj ili Poljskoj, a na Malti je brak za ceo život.

Danska, Letonija, Irska, Finska, Švedska, Velika Britanija i Kipar primenjuju samo svoje zakone čak i ako su jedan ili oba supružnika stranci.

Poslednji pokušaj iz 2006. da se primenjuju zakoni zemlje u kojoj par živi, propao je jer ga Švedska nije prihvatila verujući da bi se tako na njene građane primenjivali manje liberalni zakoni.

Nekatoličke zemlje imaju veće stope razvoda. U Irskoj je do 1997. razvod bio nezakonit. Italija i Irska imale su 2001. najniže stope razvoda u Evropi (0,7) dok je ta stopa u Belgiji bila znatno viša, tri odsto.

Za parove nije svejedno da li će se razvesti po zakonu Španije tri meseca nakon što odluče da više ne žele da žive zajedno ili po zakonu Irske gde mora biti razdvojen četiri godine pre nego što sud prihvati njihov predmet.

Međutim, ni danas ne postoji konsenzus o zajedničkim merama svih članica EU. Zato deset država traži da se nove mere donesu i odnose samo na njih, što je mehanizam poznat kao „pojačana saradnja”.

Novine bi počele da se primenjuju samo u pomenutih deset zemalja a ostale mogu da im se pridruže.

– Moj cilj je da građani mogu u potpunosti da iskoriste svoje pravo da žive i rade unutar evropskih granica, rekla je Vivijen Reding.

Ostale vestiArhiva