Brisel, 1. aprila – Ne dešava se često da belgijski poslanici jedinstveno nastupaju u javnosti, ali predlog o zabrani nošenja odeće kojom se pokriva lice ujedinio je flamanske i frankofone političare koji su pružili zajedničku podršku predlogu zakona o zabrani nošenja nikaba – odeće koja skriva lice. Parlamentarni odbor za unutrašnje poslove donjeg doma belgijskog parlamenta jednoglasno je juče izglasao predlog zakona o zabrani nošenja vela kojim muslimanke pokrivaju svoja lica. Ukoliko 22. aprila ovaj predlog bude potvrđen, a veoma je verovatno da će tako biti, Belgija će postati prva država Evropske unije u kojoj je pokrivanje lica zakonom zabranjeno.

Predlagači zakona pravdaju ovaj potez pre svega razlozima bezbednosti, ali i pravima žena na dostojanstven život. Odbor za unutrašnje poslove predložio je zabranu nošenja odeće koja onemogućava identifikaciju lica, a jedini izuzeci biće vatrogasci i motociklisti koji su u obavezi da nose kacige, kao i osobe koje učestvuju u lokalnim karnevalima, ali uz posebnu dozvolu lokalnih vlasti. Predloženo je takođe da svi koji se budu oglušili o novi zakon budu kažnjeni novčano od 15 do 25 evra ili do sedam dana zatvora.

„Ovo je veoma snažan signal koji šaljemo islamistima. Ponosan sam što će Belgija biti prva država EU koja se usudila da donese zakon o ovom osetljivom pitanju”, kazao je Deniz Dukarm, poslanik Reformističkog pokreta, koji pripada desnom centru frankofona. Njegove partijske kolege naglašavaju da se novim zakonom „žene moraju osloboditi ovog tereta, jer je on u suprotnosti s dostojanstvom žena” i dodaju da je nošenje burki i vela, čak i kada je dobrovoljno, zapravo „pokretni zatvor” u kojem se žene nalaze.

Inicijativa o donošenju zakona koji zabranjuje pokrivanja lica pokrenuta je 2004. godine, ali predlog tada nije dobio većinu glasova belgijskih parlamentaraca. Iz redova flamanske krajnje desnice objasnili su da iako u Belgiji nošenje burki nije masovno, da se u poslednje vreme povećao broj žena koje velom skrivaju svoja lica i da tome treba stati na put.

Najava novog zakona zaoštrila je javnu debatu u Belgiji u kojoj živi više od 600.000 muslimana (oko šest odsto stanovništva), a treba očekivati da će imati odjeka i u drugim državama EU gde se takođe vode rasprave o ukidanju prava na nošenje burki i nikaba.

Izabel Prail, koja zastupa u ime vlade muslimanska prava u Belgiji, tvrdi da će novi zakon, ukoliko bude ratifikovan, predstavljati ozbiljan presedan.

„Nošenje vela koji pokriva lice deo je individualnih sloboda, zagarantovanih belgijskim, evropskim i međunarodnim pravom. Danas će biti zabranjen veo, sutra turban, a prekosutra možda i mini suknje”, ocenila je Prailova.

Gij Harping, katolički biskup, oglasio se pitanjem „da li država zaista ima pravo da reguliše simbole ličnih uverenja”.

Inicijativa koju je nedavno pokrenu francuski predsednik Nikola Sarkozi – da se potpuno zabrani nošenje burki i nikaba na javnim mestima – nije naišla na uporište u tamošnjem zakonodavstvu, koje je ocenilo da zabrana može biti uvedena samo na pojedinim mestima gde to nalažu razlozi bezbednosti. Nošenje marama, burki i nikaba i drugih upadljivo verskih simbola zabranjeno je samo u državnim ustanovama i školama.

Belgijski mediji posvetili su veliku pažnju posle prošlogodišnjih lokalnih izbora 26-godišnjoj Mahinur Ozdemir, ćerki turskih emigranata koja je položila zakletvu u briselskom parlamentu sa maramom na glavi. Najveća koncentracija muslimanskog stanovništva upravo je u Briselu, gde čine više od 25 odsto populacije. Oni u mnogim delovima grada čine većinu, a prema zvaničnim procenama do 2020. godine muslimani će učestvovati sa 33 odsto u ukupnoj briselskoj populaciji.

Ostale vestiArhiva