Kornelije Bata Kovač, jedan od najznačajnijih muzičara bivše Jugoslavije, tvrdi da nikad više ne bi sarađivao sa Lepom Brenom i Zdravkom Čolićem! U ispovesti za Press Bata se prisetio nezaboravnih trenutaka iz detinjstva i karijere i poručio da ga komponovanje više ne ispunjava.
- Od komponovanja pesama za pevače potpuno sam odustao! Za koga danas da pravim pesme?! Više nema pevača poput Zdravka Čolića. Naravno, ima kvalitetnih pevača, ali oni su kantautori, sami sebi pišu pesme, rade tekstove i aranžmane. Jednostavno, nemam šta tu da radim, a da pronalazim nove, talentovane pevače i da im gradim karijere od nule - ne pada mi na pamet! Jer, kad im krene karijera, više se niko ne seća onog ko ih je sve to naučio i uložio u njih svoje znanje, vreme i energiju. Zato neki kompozitori, kao recimo Željko Joksimović, potpisuju ugovore sa svojim pevačima koji su u obavezi da izvestan vremenski period rade s njim. Nikada to nisam radio, a zamislite da sam sa Čolom napravio takav ugovor u vreme kada smo započeli saradnju?! - započinje svoju ispovest čuveni muzičar.

Najsrećniji u ulozi dede
Osamdesetih godina Kovač je sarađivao i sa Lepom Brenom, ali danas ne razmišlja o obnovi saradnje sa njom, a ni sa Čolom.
- Vremena se menjaju. Neko se menja prema vremenu, neko odupire, a neko izgubi u vremenu. Smatram da pesme koje Čola sada snima nisu loše, a to su pesme koje bi njegova publika želela da čuje od njega. Ipak, sa svakog njegovog albuma po neka pesma postane hit. Čuo sam da će Brena ponovo angažovati neke stare saradnike, ali ne očekujem njen poziv. Znate, u taj angažman sa Brenom sam „uleteo" da bih ustanovio da li mogu i tu vrstu muzike da pišem. Posle nekoliko pesama urađenih za Brenu i produciranja celog albuma, nisam nastavio da sarađujem s njom jer sam shvatio da to ipak nije moj fah. Inače se teško vraćam onom što sam radio ranije - kaže Kovač.
O ćerkama, vrsnim muzičarkama Aleksandri i Kristini, Kornelije ne želi mnogo da govori. Tvrdi da imaju porodični dogovor da jedni o drugima ne pričaju u medijima. Ali, zato sa oduševljenjem priča o unuki Tari i najmlađoj ćerki Anji.
- Veoma sam srećan u ulozi dede. Tara, ćerkica moje Kristine, čini me veoma srećnim i opuštenim. Znate, kada imate svoje dete nekako ste zabrinuti, opterećeni i napeti zbog njegovog zdravlja ili budućnosti. Kada je reč o unuci, onda više niste zaduženi za tu brigu, već samo za neke lepe trenutke i igru. Kad god mogu, iskoristim priliku da svratim kod Kristine i da se poigram sa Tarom, ili da je izvedem u šetnju. Moja najmlađa ćerka Anja ne bavi se muzikom, iako je veoma talentovana. Trenutno je angažovana u školi pevanja „Beogradski glas", koju vodi ćerka Aleksandra i kojoj pomaže oko organizacije i drugih stvari. Anja je završila englesku školu u Beogradu, i trenutno razmišlja šta će da studira - kaže Bata.
Posebno mesto u životu vrsnog muzičara zauzimala je i prerano preminula bivša supruga Spomenka, koja je napisala tekstove za neke od najznačajnijih Kovačevih pesama.
- Spomenka je, pre svega, bila sjajna majka našoj deci, ali i žena koja je razumela i moje umetničke prohteve i krize. Osim toga, pisala je sjajne tekstove za moje pesme osetivši šta želim svojom muzikom da kažem, jer me je poznavala u svim izdanjima - setno će Bata.

Muzika se poseljačila
Iako je rođen za vreme Drugog svetskog rata, Kornelije tvrdi da je imao srećno detinjstvo. Kaže da ga ceo život zapitkuju odakle mu neobično ime.
- Mnogi me pitaju otkud mi ime Kornelije. Ime sam dobio po dedi Kornelu, ali pošto sam rođen za vreme Drugog svetskog rata u Nišu, majka je našla solomonsko rešenje i prekrstila me u Kornelije. Delovalo joj je nekako mekše i više srpski. Tokom mojih boravaka u Londonu i Madridu, gde sam se bavio muzikom, koristio sam izvorno dedino ime - kaže Bata.
Njegova karijera doživljava uspon početkom šezdesetih godina prošlog veka, kada je iz Subotice došao u Sarajevo na studije.
- Tada sam sarađivao sa muzičarima koji su verovali u moje ideje i koji su imali zavidni nivo muziciranja. Kroz „Korni grupu" prošli su Dušan Prelević, Dalibor Brun, Dado Topić, Zdravko Čolić i Zlatko Pejaković. Budući da sam iza sebe imao značajan rad i napravio ime, legendarni „Indeksi" su me kasnije primili u svoju grupu. Te godine su obećavale bolja vremena i sjajnu budućnost, ali sam ja stalno gledao ka Beogradu. U Sarajevu sam imao sve, ali snovi iz rane mladosti o najlepšem gradu, trolejbusima, devojkama, parkovima, učinili su da se doselim na Terazije - kaže Kovač.
Kovač danas iza sebe ima milionske tiraže i dve Zlatne arene sa filmskog festivala u Puli za muziku u filmovima „Bez" i „Snovi, život i smrt Filipa Filipovića". Za današnju popularnu muziku kaže da se poseljačila.
- Za to je najveći krivac televizija - ono što se svira po svadbama, pod šatorima i na splavovima čuje se i na televiziji! Ne krivim one koji na taj način zarađuju za život, ali televizija bi mogla malo da razmisli ko sve gleda i sluša to što im se servira. Ko mora da se bavi tom vrstom muzike i da nema problem sa samim sobom, neka svira, peva i igra uz nju. Ali, šta da rade oni koji završavaju muzičke akademije? Kako da se pomire s tim da su se školovali da bi svirali pod šatorom?! To stvarno ne ide! - zaključuje Kovač.

Ostale vestiArhiva