Kampanju u srpskoj zajednici u Americi pokrenuo je Kongres srpskog ujedinjenja, koji je nacionalni partner organizatora popisa 2010. i ovlašćen je za njegovu promociju. Ivana Cerović, direktorka vašingtonske kancelarije Kongresa srpskog ujedinjenja, kaže za „Blic“ da je za vreme prethodnog popisa iz 2000. još uvek postojala Savezna Republika Jugoslavija, pa se tada veliki broj izjasnio Amerikancima jugoslovenskog porekla.

„Tada je od ukupno pola miliona naših ljudi koji su izneli svoju etničku pripadnost, svega 140.000 ljudi navelo da su Amerikanci srpskog porekla. Nama je to delovalo kao mali broj, s obzirom na to da samo pravoslavnih crkava na teritoriji SAD ima oko 140. Zato smo i krenuli u ovu kampanju koja je bitna i zbog budućih izbora i zbog širenja uticaja srpske zajednice u SAD“, navodi Cerovićeva.
Melisa Bin, kongresmenka iz Ilinoisa koja je srpskog porekla, kazala je za naš list da podržava ovu kampanju.

„Popis čini osnovu svih naših informacija o mnogobrojnim etničkim zajednicama u Americi. Sa zadovoljstvom podržavam

napore Kongresa srpskog ujedinjenja koji Amerikance srpskog porekla ohrabruje da se etnički izjasne“, kazala je kongresmenka Bin.

Cerovićeva kaže da je na ovogodišnjem popisu ukinuto pitanje „koje je vaše poreklo ili etnička pripadnost“, već je naveden samo ograničen broj opcija za najbrojnije etničke zajednice.

„Zato je bilo toliko važno da našoj zajednici putem brošura koje smo slali poštom, mejlom i postavljali na ’Fejsbuk’ objasnimo da u pitanju broj devet za prvog člana domaćinstva ili u broju šest za sve ostale u domaćinstvu upišu kojoj rasi pripadaju, a da dole na dnu markiraju opciju ’neka druga rasa’ i tu upišu ’srpska’. To nije najlogičnije, ali to je bio jedini način se oni izjasne kao Srbi“, rekla je Cerovićeva i dodala da su brošure upućene na adrese svih srpskih pravoslavnih crkava na teritoriji SAD.

Otac Darko iz Saborne crkve Svetog Vaskrsenja u Čikagu, potvrdio je naš list da su u tu crkvu stigle brošure Kongresa srpskog ujedinjenja i da je i obavestio svoje parohijane o načinu izjašnjavanja na popisu.

„U grupi ljudi sa kojima sam ja razgovarao, što naravno nije većina svih Srba u Čikagu, svi će se izjasniti kao Amerikanci srpskog porekla, jer to shvataju kao svoju obavezu. Naši vernici i sami su svesni da mi kao etnička grupa treba da budemo prepoznati kao što su etnički prepoznati Poljaci ili Grci koji su brojniji od nas. Ovo izjašnjavanje na popisu mogao bi da bude zvanični kanal da kao etnička grupa postanemo faktor u SAD“, rekao je otac Darko i dodao da je u 12 crkava i tri manastira na području Čikaga aktivno oko 60.000 Srba, a da se pretpostavlja da u celoj oblasti ima 300.000-400.000 pripadnika srpske zajednice.

Cerovićeva navodi da je popis u SAD počeo u januaru slanjem popisnih listića na Aljasku, a da je u martu najveći deo upućen direktno na adrese ljudi. Rok za vraćanje popunjenih listića poštom ističe danas, a tokom maja, juna i jula anketari će posećivati one koji nisu vratili listiće. Ona kaže da je svesna da Kongres srpskog ujedinjenja ovom kampanjom, koju je spremio još u decembru 2009, neće uspeti da pokrije sve američke Srbe, pre svega one koji nisu vezani za crkvu i za srpsku zajednicu uopšte.

„Ostaje popis 2020. godine, pa što sada ne uspemo, uspećemo tada“, zaključuje Cerovićeva.

Vojnovič ponosan na korene
Džordž Vojnovič, senator iz Ohaja, naveo je za „Blic“ da je izuzetno ponosan na svoje korene i da se često seća dede i babe koji su bili slovenačkog i srpskog porekla i koji su na prelazu iz 19. u 20. vek preko Atlantskog okeana došli u SAD.
„Često kažem - pokažite mi onog koji je ponosan na svoje etničko poreklo i pokazaću vam ponosnog Amerikanca“, navodi Vojnovič.

Blagojević se nije izjasnio kao Srbin
Rod Blagojević, bivši guverner Ilinoisa, koji je podneo ostavku 2009. zbog optužbi za korupciju, na popisu iz 2000. godine izjasnio se kao „istočni Evropljanin“. On je nakon afere prestao da dolazi u srpsku crkvu u Čikagu, koju je najčešće posećivao na Badnje veče.

Ostale vestiArhiva