Kako javlja Bi-Bi-Si na srpskom jeziku, Ganićevi branioci su tražili da sudski pretres bude održan nešto ranije, početkom juna, jer nastoje da dokažu "tehničku nelegalnost" zahteva za izručenje i tako ponište pravnu valjanost zahteva koji je Srbija podnela Britaniji, pre bilo kakve odluke britanskog suda.
Sud je istovremeno, dao rok Ganićevoj odbrani da do 18. maja podnese svu potrebnu dokumentaciju kao i pisane izjave svedoka, dok srpsko tužilaštvo ima rok do 15. juna da odgovori na podneske koje bude podnela bosanska strana.
Za sudiju koji će voditi ročište na kome će se odlučivati o ekstradiciji Ganića određen je Timoti Vorkmen.
Savetnik predsedavajućeg Predsedništva BiH Harisa Silajdžića Damir Arnaut rekao je agenciji Fena da je Vorkmen, sudija kog su oni tražili.
Arnaut je dodao da sudija 15. jula odlazi u penziju, što, prema njegovim rečima znači da se proces do tada mora završiti.
Pored ovog procesa, biće vođen i paralelan postupak o nadležnosti Srbije da traži ekstradiciju za ova dela i argumente u tom procesu bosanskohercegovačka odbrana mora da dostavi do 21. maja, rekao je Arnaut, izrazivši očekivanje da će odbrana osporiti argumente srpske strane.
Proces za izručenje Ganića počeo je 13. aprila i Srbija je na tom ročištu dostavila zahtev za njegovo izručenje kao i dokumenta na osnovu kojih to traži.
Predstavnici engleske kraljevske tužilačke službe predstavili su zahtev Srbije za izručenje Ganića na ročištu održanom 13. aprila, koje je na zahtev Ganićevih advokata odloženo za sedam dana radi pripreme odbrane.
Sud će Ganićevoj strani ostaviti rok u kome mora da dostavi i obrazloži svoje prigovore i dokaze, a potom će tužiocima odrediti vreme za odgovor na prigovore odbrane.
Današnje ročište je procesnog karaktera i služi kao priprema za glavnu raspravu, na kojoj će se sučeliti agrumenti srpske i bosanske strane, a koja se očekuje u kasnijoj fazi postupka.
Odluka londonskog suda o srpskom zahtevu za izručenje bivšeg člana ratnog predsedništva BIH očekuje se do kraja juna, posle čega će predmet biti prosleđen ministru unutrašnjih poslova Velike Britanije, koji donosi konačnu odluku o ekstradiciji.
Ganić je 1. marta uhapšen na londonskom aerodromu Hitrou po poternici srpskog Interpola, a deset dana kasnije je pušten iz ekstradicionog pritvora uz kauciju od 300.000 evra i zabranu napuštanja Velike Britanije do odluke suda o njegovoj ekstradikciji.
Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu pokrenulo je u decembru 2008. godine istragu protiv Ganića zbog osnovane sumnje da je neposredno, zajedno sa drugim licima, suprotno konkretnim sporazumima o mirnom povlačenju jedinica JNA iz Bosne i Hercegovine, izdavao naređenja za napade na objekte JNA u Sarajevu - vojnu bolnicu, Dom JNA, kolonu sanitetskih vozila i vojnu kolonu u Dobrovoljačkoj ulici.
Rešenjem o sprovođenju istrage Ganiću se na teret stavljaju tri krivična dela - ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja i upotreba nedozvoljenih sredstava borbe.

Ostale vestiArhiva