Vašington, 20. aprila – Amerika se upravo podsetila na najveći akt domaćeg terorizma: juče je bila 15. godišnjica bombardovanja jedne federalne zgrade u Oklahomi, kada je poginulo168 ljudi, a 600 povređeno – da bi se istovremeno suočila sa gnevnim naoružanim ljudima koji su sa dva mitinga poručivali „da su u ratu” protiv sopstvene vlade.
Terorista Timoti Megvej, bivši vojnik i potom radnik u obezbeđenju, detonirao je svoj kamionet napunjen sa preko dve tone ispred višespratnice federalne vlade 19. aprila 1995. Uhapšen je samo posle nekoliko dana, osuđen na smrt i pogubljen u junu 2001.
Gostujući tim povodom u nedelju na Si-En-Enu, tadašnji predsednik Bil Klinton je poručio da je današnja politička klima u zemlji umnogome slična atmosferi koja je Megveja podstakla na njegov zločinački čin. „Jedna od lekcija tragedije jeste da su reči važne”, rekao je Klinton, sugerišući da konzervativni političari i politički TV komentatori koji ih podržavaju „idu predaleko”.
Na šta je Klinton mislio pokazalo se juče na dva mitinga, koji su održani jedan preko puta drugog – razdvajala ih je samo reka Potomak, koja je granice između distrikta koji predstavlja Vašington i države Virdžinija.
U Vašingtonu, ispod kamenog obeliska podignutog još u pretprošlom veku u spomen Džordža Vašingtona, okupilo se oko 2.000 ljudi uglavnom u maskirnim vojnim uniformama, ali bez oružja, samo sa parolama na motkama. Neki su ih zadenuli u prazne futrole za pištolje koji su im bile za opasačima: zakoni Vašingtona ne dozvoljavaju nošenje oružja na javnim skupovima.
Preko puta, u nacionalnom parku sa pogledom na glavni grad, bilo ih je mnogo manje: oko stotinu. Takođe u kamuflažnim uniformama, ali i sa pištoljima (napunjenim) i „kalašnjikovima” (bez municije). Bio je to prvi put da su ljubitelji oružja mogli da ga javno nose u jednom nacionalnom parku, pošto je predsednik Obama lane ozvaničio odluku Kongresa koja je tako nešto prvi put dozvolila.
Zajedničko za obe grupe, koje tvrde da njihovi skupovi nemaju nikakve veze sa godišnjicom tragedije u Oklahomi, bilo je da su se predstavili kao „prijatelji Drugog amandmana”: dopune američkog ustava iz 1791. u kojoj se kaže da „pravo na posedovanje i nošenje oružja neće biti uskraćeno”.
Niko doduše danas ne najavljuje da će to učiniti, ali su govornici na oba skupa pokazivali srdžbu kao da će se to dogoditi sutra. Zbog toga su držali vatrene govore protiv vlade, a naročito protiv Obame, koji je po govorniku koji se zove Tim Hamond, naoružanom sa dva pištolja, puškom, i redenicima sa municijom oko grudi, „antihrist”.
„Mi smo u ratu. Druga strana zna da smo u ratu, zato što ga je ona počela”, citiraju današnje novine izjavu Lerija Prata, predsednika Udruženja Amerikanaca vlasnika oružja. „Oni atakuju na našu slobodu, na naše pare, našu decu i našu imovinu. Napadaju na sve jer su jedna rulja socijalista”.
Bilo je još mnogo teških reči koje, moglo bi se reći, u današnjoj Americi padaju na plodno tle. Najnoviji nalazi Pju istraživačkog centra pokazuju naime da samo 22 odsto Amerikanaca ima poverenje u vlasti, što su, kako se konstatuje u zaključku, „savršene okolnosti” za izbijanje javnih nereda.
Poznati Pravni centar za južnjačko siromaštvo, koji prati američku desnicu, u svom izveštaju konstatuje da povratku ekstremizma pogoduju pre svega gunđanja belih konzervativaca zbog rasnih promena u demografskom biću nacije i nezadovoljstvo koje pospešuju loše ekonomske prilike izazvane krizom. Prema podacima ovog centra, u zemlji je u poslednjih godinu i nešto dana, od kako je Barak Obama postao predsednik, broj takozvanih „patriotskih milicija” sa ekstremističkim pogledima sa 149 narastao na 512.
Jučerašnji mitinzi „prijatelja Drugog amandmana” bili su pomalo čudni s obzirom na trend dodatnog labavljenja ionako liberalnih propisa o javnom nošenju oružja. Te restrikcije su prošle godine smanjene u 24 države. Ljubitelji pištolja i pušaka – procene su da je naoružano oko 80 miliona Amerikanaca – očigledno su nezadovoljni nečim drugim.

Ostale vestiArhiva