vrednosti kluba i kako će se rešiti sistemsko finansiranje sporta – kaže Šurbatović na početku razgovora za „Blic“.

PREDMET PRIVATIZACIJE

– Postoji gomila pitanja na koja bi trebalo dati odgovor. Šta se privatizuje? Da li uopšte ima i koliko državnog ili društvenog kapitala u sportskim organizacijama?

Koji su to klubovi i u kojim sportovima? Gde su i da li postoje profitni motivi u našem sportu? Hoće li biti zainteresovanih za kupovinu i ulaganje u domaće klubove? Da li bi država pre postupka svojinske transformacije trebalo da donese neka prethodna sistemska rešenja, kako bi privatizacija imala smisao? Koja vrsta privatizacije – tenderska, aukcijska, vaučerska? Imperativna ili sloboda izbora? Da li će biti besplatne podele akcija ili ne? Ko će sprovoditi privatizaciju?
Najbolji primer za prethodno rečeno su dva beogradska fudbalska kluba?
– Samo su FK Rad i FK Čukarički u statusu društvenih preduzeća i već su u postupku privatizacije po važećem Zakonu o privatizaciji. Privatizuje se 70 odsto društvenog kapitala klubova, u Čukaričkom: kosačica, valjak, mobilni telefon, bojler i veš-mašina, a u Radu: golovi, semafor, kosačica i telefon, pa iako su istekli zakonski rokovi, još se ništa ne zna. Svi ostali klubovi su udruženja sa sopstvenim kapitalom – privatnom imovinom tih udruženja. Očigledno je da kod nas ne može biti reči o privatizaciji, već eventualno o vlasničkoj transformaciji klubova.

PROCENA VREDNOSTI KLUBA

Kako doći do prave vrednosti sportskog kolektiva?
– Sportske klubove karakteriše specifičnost vlasništva. Materijalni deo je lako proceniti (ugovori s igračima, hartije od vrednosti, nepokretna imovina, oprema...), ali klubovi imaju i nematerijalnu vrednost tzv. „goodwill“ (popularnost, prepoznatljivost imena i brenda, takmičarski uspesi, tradicija, društveni značaj i uticaj, grana sporta, masovnost, istorijski značaj, reklamna atraktivnost, zainteresovanost publike i medija, navijački potencijal...). Kako proceniti „goodwill“ kao nematerijalnu vrednost kluba? Ima li Direkcija za imovinu eksperte za procenu specifičnog vlasništva klubova?

SISTEMSKO FINANSIRANJE SPORTA

Šta je potrebno da se uradi da bi se rešilo pitanje sistemskog finansiranja sporta?
– Uspeh novog zakona, pa i same privatizacije zavisiće isključivo od toga. Država mora da stvori ambijent koji podstiče privredu da ulaže u sport (poreske olakšice, fiskalna rasterećenja i druge pogodnosti za investiranje u sport). Imamo sjajna iskustva iz Evrope. U Engleskoj ulaganja u akcije klubova ne podležu oporezivanju, u Rumuniji su klubovi iz nekomercijalnih sportova oslobođeni plaćanja lokalnih taksi, a deo prihoda od klađenja, lutrije, prodaje alkohola i cigareta ide u sport. U Sloveniji se sport finansira preko opština (25% opštine, 5% Vlada, 70% privreda) i Fondacije za sport koja prihoduje od igara na sreću i koja dodatno finansira slovenački sport u iznosu od više desetina miliona evra godišnje. Privatizacija jeste važno pitanje, ali nije i suštinsko. Ona se odnosi samo na mali segment sporta, samo na profesionalne klubove u jednom ili dva sporta. Šta je s ostalima, ko će njih da finansira? Na kraju, uvek treba imati na umu negativna privatizaciona iskustva iz naše privrede i opravdanu zabrinutost sportske javnosti da se privatizacija u sportu ne pretvori u otimačinu sportske imovine, koje sem u dva slučaja gotovo da i nema.

O PET PRINCIPA PRIVATIZACIJE

1. Klubovi će biti otvorena akcionarska društva
– Država ne može da obaveže klubove da se transformišu u privredna društva, jer bi tako bio prekršen Ustav i narušena sloboda udruživanja građana kao neprikosnoveno pravo iz korpusa osnovnih ljudskih prava. Drugo, kod nas tržište hartija od vrednosti (berza) nije u toj meri razvijeno da bi samo emitovanje akcija na berzi garantovalo uspeh u trgovanju. Klubovima bi trebalo dati mogućnost da se transformišu u statusni oblik koji izaberu njihovi članovi, a nikako da im se nameće sopstvena budućnost. Jer, šta će se desiti ukoliko vreme pokaže da društvo kapitala nije dobro rešenje za njih i da li se mogu vratiti u ranije stanje? Dakle, vlasnička i organizaciona transformacija v da, ali nikako imperativna!

2. Vlasnička struktura biće određena za svaki klub pojedinačno
– Naravno, samo što će vlasničku strukturu određivati tržište, a ne država, ako se bude išlo na transformaciju u društva kapitala.

3. Stadionima će upravljati država ili gradovi
– Stadioni Crvene zvezde i Partizana su uknjiženi kao vlasništvo tih klubova i ne mogu biti nacionalizovani. Oni su privatna imovina tih udruženja, dok su ostali stadioni (uglavnom) već u vlasništvu države. Tu nema nepoznanica.

4. Ime i namena kluba ne mogu se menjati, 5. Obaveza vlasnika je da razvija rad sa svim kategorijama sportista – od petlića do seniora.
– Od klauzula zaštite neophodno je u zakon implementirati: zabranu promene sportske delatnosti, zabranu promene namene sportskih objekata, zabranu konverzije potraživanja u akcijski kapital, insistiranje na transparentnosti vlasništva i posedovanju vlasničkog udela u samo jednom klubu. To su opšti standardi iz evropske uporednopravne teorije i prakse.

Ostale vestiArhiva