Vašington, 25. aprila – U nastojanju da radikalno reši svoj problem sa onima koji ilegalno prelaze granicu, država Arizona je, sudeći po reakcijama ostatka Amerike – prešla granicu političke korektnosti, a možda i građanskih prava i ustavnosti.

Retko se dešava da Bela kuća, kao politički centar nacije, kritikuje zakone federalnih država, ali predsednik Obama se ipak osetio pozvanim da u petak to učini, pošto je guvernerka Arizone potpisala ”najrestriktivniji imigracioni zakon” u Americi. Uz to, Obama je od Departmana pravde zatražio da se ispitaju ustavnost, moguće kršenje građanskih prava ”i druge implikacije”.

U Arizoni je upravo ozakonjeno nešto što dosad nije bila praksa bilo gde u Americi: da policija bude obavezana da ”osnovano sumnjive” zaustavlja i zahtfeva da ”pokažu papire” o tome da su u državi legalno. Ako to ne uspeju, dospevaju u zatvor.

U novom zakonu, čiji je autor jedan prilično ”tvrd” republikanac u skupštini Arizone, ilegalni boravak je proglašen za krivično delo, a zakon će kršiti i svi oni koji ”ilegalce” zapošljavaju, pa čak i oni u čijim se vozilima zateknu.

Dosad je u Americi imigracioni status proveravan samo ako bi se policija nekim pozabavila iz nekih drugih razloga. Legitimisanje na osnovu ”sumnjivosti” takođe nije ovdašnja praksa: za razliku od Evrope, policija ovde ne traži dokumenta bez nekog vidljivog razloga.

Zbog toga je zakon od nekih, u brzo razbuktaloj polemici, nazvan i ”nacističkim”. Pre svega što podstiče na takozvano ”rasno profilisanje”. Pošto je ovo pre svega mera protiv ”hispanika” (pojam koji se ovde koristi za sve Latino-amerikance), sumnjivi će biti svi ”braon” boje kože, iako među njima ima i dosta američkih državljana.

Zvanična Arizona se pravda da nije imala izbora, pošto ”Vašington ne čini ništa da obezbedi granicu”. U ovom slučaju, granica (prema Meksiku) je druga po dužini (posle Teksasa). Sa Meksikom, odakle dolazi najveći broj ilegalnih imigranata, graniče se još i Kalifornija i Nju Meksiko.

U Arizoni, koja ima oko 6 miliona stanovnika, danas je, prema procenama Departmenta domovinske bezbednosti, oko 460.000 ”ilegalaca”. Krajem 2008. bilo ih je čak za 100.000 više, ali su se mnogi, zbog ekonomske krize i nestašice posla – a ”trbuhom za kruhom” je i glavni razlog rizičnog prelaska granice – vratili tamo odakle su došli.

U celoj Americi boravi ukupno 11 miliona ljudi sa nerešenim statusom boravka, što je veliki i politički problem. Prethodni predsednik Džordž Buš pokušao je da to reši novim sveobuhvatnim zakonom, ali nije uspeo zbog podela u sopstvenoj, republikanskoj partiji. Reforma imigracionog zakonodavstva je i pri vrhu Obaminih prioriteta, a posle ”ispada” u Arizoni, najavljuje se da će izbiti u sam vrh.

Razlog je što su hispanici – oni koji su već državljani Amerike -važan politički blok, koji je dosad bio na njegovoj strani. S obzirom da su u novembru važni izbori za deo Kongresa, koji bi mogli da ugroze sadašnji većinu demokrata u oba doma, za očekivati je da će taj zakon biti razlog za nova sučeljavanja dva politička bloka u Vašingtonu.

U širem kontekstu, donošenje rigoroznog zakona protiv ilegalnih imigranata u Arizoni deo je unutrašnjih američkih vrenja: političkih, ekonomskih, pa i demografskih. Manjine – hispanici, crnci, Azijati i drugi – danas su već 34 odsto stanovništva, ali i u većini u četiri države: Havajima (75 odsto), Novom Meksiku (58), Kaliforniji (57), Teksasu (53) i Distriktu Kolumbija koji čini glavni grad, Vašington (68). Demografske projekcije pokazuju da će belci biti u manjini negde sredinom ovog veka.

Hispanika (američkih državljana) danas je 45 miliona, ili 15 odsto svih stanovnika i oni su najveća manjinska grupa. Slede crnci (40,7 miliona) i Azijci (15,2 miliona).

Od ukupnog broja ilegalnih imigranata, najviše ih je iz Meksika, čak 75 odsto. Sa američke strane granice dosad su preduzimane gotovo sve zamislive mere da se njihov dolazak zaustavi, od podizanja zidova i ograda, do korišćenja bespilotnih letelica, ali je razlika u prosperitetu između Meksika i bogatog suseda i dalje neodoljivi mamac.

Iako ilegalni, meksički gastarbajteri su sa ove strane poželjni, jer obavljaju poslove koje su Amerikanci (bar do izbijanja ove ekonomske krize) izbegavali: rade uglavnom u poljoprivredi i uslužnim delatnosti. Veliki delovi ekonomija u pograničnim državama, uključujući i Arizonu, zavisni su upravo od njih – jer su jeftina radna snaga.

U Arizoni su se protiv njih okrenuli, kako se procenjuje u Vašingtonu, više iz političkih razloga nego bilo kojih drugih. Umereni republikanci na novembarskim izborima će morati da dokazuju svoju pravovernost konzervativnoj političkoj ideologiji pred svojim sve radikalizovanijim biračima, pa im je zbog toga važnija kratkoročna dobit od publiciteta koji donosi novi zakon, nego moguća dugoročna ekonomska šteta koju može da izazove.

Ostale vestiArhiva