Oksford, 30. aprila – Sredinom ove nedelje, u sklopu svoje predizborne kampanje, Oksford je posetio Nik Kleg, nova politička zvezda, kandidat liberalnih demokrata za mesto premijera Velike Britanije. Cilj mu je bio da razgovara sa studentima, pa se tako našao na Univerzitetu Oksford Bruks, jednoj od najboljih britanskih škola za arhitekturu, izdavaštvo i menadžment, zvanično najboljem modernom univerzitetu u zemlji.

Po izlasku sa predavanja krenuo sam ka biblioteci, a na ulazu u zgradu fakulteta ugledao sam veliki broj kamermana i fotoreportera. Ne očekujući ništa važno, upitao sam radnicu u biblioteci: „Šta se događa napolju?“

„Dolazi onaj Nik Kleg, držaće govor u velikoj sali”, odgovorila je bibliotekarka, očigledno ne preterano srećna zbog te posete. Ja sam se, iznenađen, istog trenutka uputio ka sali u kojoj će Kleg govoriti. Na ulazu sam sramežljivo upitao da li mogu da uđem, čuvši unaokolo priču da su potrebne specijalne propusnice. Na moje pitanje, devojka iz organizacije odgovorila je da imaju mesto u prvom redu, koje hitno treba popuniti. Nakon što sam se udobno smestio u prvi red, opazio sam crni „iks” na podu, metar ispred sebe, što bi moglo da znači da će gospodin Kleg baš tu stajati.

Nik nije imao jako obezbeđenje. Kako je bio topao dan, sva vrata i prozori bili su otvoreni, i možda je upravo to doprinelo „prijateljskoj” atmosferi koju je Klegova pojava stvorila.

Kako se lider liberala za kratko vreme vinuo visoko u predizbornim istraživanjima popularnosti političara, mnogi su počeli da ga smatraju jedinim koji može pomoći Britaniji da izađe iz ekonomske krize. Svrstavanje liberala sa laburistima i konzervativcima „u isti koš” u tri televizijske debate dalo je znak Britancima da postoje više od dva izbora, na koja su u poslednjih tri decenije naviknuti. „Amerikanizacija” izbora, odnosno potenciranje na medijskim slikama političara, više nego na njihovim rešenjima za nagomilane probleme, takođe je pomogla proevropskom i antiameričkom Klegu da postane ozbiljan kandidat za premijera.

Britanski i svetski mediji i njihovi komentatori odavno su otišli korak dalje, poredeći Nika Klega sa Barakom Obamom. Međutim, ja sam sedeo i blizu Obame, i kada se nađete na metar od Klega shvatite da on i nije toliko sličan američkom predsedniku. Jedan od razloga je i činjenica da Gordon Braun nije za Britaniju ono što je Džordž Buš bio za Ameriku kada se Obama protiv njega „borio”. Kleg, takođe, za razliku od Obame, nije preterano energičan, ne poziva na skandiranje predizbornih poruka i ne dira glasače „u srce” svojim vizijama budućnosti. Slogan „Slažem se sa Nikom” inspirisan je prvom televizijskom debatom u kojoj su i Kamerun i Braun često svoje govore počinjali tim rečima, ne sluteći da Nik dobija na popularnosti. Ovaj slogan, poređen sa Obaminim „Da, mi možemo”, nije zaživeo kako su se liberali nadali. Kleg se pre svega trudi da svoju viziju dobro objasni argumentima i dobije na političkoj težini.

Kada je ušao u salu dobio je pristojan aplauz i na samom početku se osvrnuo na ono što su njegovi oponenti govorili u protekla 24 sata, pozivajući studente da im „ništa ne veruju”. Primetio sam da mu je sako bio elegantno nagužvan, a kravata malo zakrivljena, ali to je sve normalno dok traje predizborna kampanja. Ako pobedi, to se više neće dešavati.

Dok je Kleg odgovarao na pitanja u vezi sa potencijalnom koalicijom sa laburistima, smanjenjem poreza, reformom zdravstva, pomoći Demokratskoj Republici Kongo i ratom u Iraku, na drugom kraju Kraljevstva, u blizini Mančestera, Gordon Braun je penzionerku nakon srdačnog razgovora nazvao „zadrtom ženom”, što je zabeležio mikrofon jedne od televizijskih ekipa. Mnogi analitičari ovo vide kao veliki preokret u kampanji i veliku šansu za pobedu Klegovih liberala, koji su već uveliko po anketama prestigli Braunove laburiste. Gordon Braun je javno zatražio izvinjenje, a u debati održanoj u četvrtak uveče, poslednjoj u nizu, rekao je da nije savršen, ali da je jedini koji može pomoći zemlji u ovom trenutku. Dejvid Kamerun i dalje po većini istraživanja vodi, mada se rang-lista popularnosti iz dana u dan menja.

Izbori su na Đurđevdan, za manje od sedam dana.

Ostale vestiArhiva