Pomoć je odobrena pod uslovom da vlada u Atini preduzme dodatne mere štednje koje će u državnu kasu do 2012. godine doneti najmanje 40 milijardi dolara. Fajnenšel tajms je ocenio da je spasavanje grčke privrede bilo pitanje opstanka evrozone pa i same Evropske unije. Grčka će dobiti pomoć od partnera iz evropske monetarne unije i Međunarodnog monetarnog fonda.
Prognoze ipak nisu optimistične-Velika žrtva i Gušenje- samo su neki od novinskih naslova koji nagoveštavaju teška vremena.
"Grci će sada imati velikih problema sa zapošljavanjem, malim platama, sa svim. Niko ne zna šta nas čeka".
Neki će rešenje za besparicu potražiti u kupovini loto tiketa, glavna premija obećava 6 miliona evra. Većina će morati da se prilagodi nižem životnom standardu.
Novac koji treba da izvuče Grčku iz ekonomskog kolapsa, odobren je pod uslovom da se kod kuće dobro stegne kaiš.
Pored već najavljenih povećanja poreza i smanjenja zarada, grčka vlada najavljuje još rigoroznije mere. Prvi na udaru su zaposleni u državnom sektoru i penzioneri.
Sindikati i opozicija ogorčeni su zbog odluke vlade dok Grčki premijer Jorgos Papandreu objašnjava da su najavljene mere jedini način da se spreči ekonomski kolaps zemlje.
Evropljani su vesti o aktiviranju pomoći sačekali sa olakšanjem. Grčka spasena-Evropa platila, objavljuje nemački Zidojče cajtung.
"Nažalost, ovo je bilo neophodno. To je urađeno zbog evra. Videćemo za nekoliko godina rezultate".
Neki analitičari, međutim, upozoravaju da grčka kriza može da ima domino efekat i u sličnu situaciju dovede i neke druge članice zone evra.
"Sada je pitanje da li problem duga ima i Portugal, kome će uskoro biti potrebna slična pomoć. Paket pomoći je rešenje za naredne dve ili tri godine. Tada će se ponovo pojaviti problem solventnosti", rekao je Aleksander Jatrides, iz Fonda KBL Rišelje.
Britanski Fajnenšel tajms podseća da je odluka zemalja Evrozone i MMF-a da u poslednjem trenutku spasu Grčku privredu, ujedno bila i odluka - da li spasiti evrozonu, i samim tim Evropsku uniju od neminovnog raspada.
List navodi i da su sada potrebni dalji odlučni potezi u okviru evrozone.
Pre svega, neophodan je sistem za preventivno reagovanje u sličnim kriznim situacijama, bolja koordinacija fiskalne politike i nova strategija upravljanja koja bi u narednom periodu smanjila velike ekonomske i infrastrukturne razlike između zemalja evrozone.

Ostale vestiArhiva