Grčka je paralisana zbog generalnog štrajka u znak protesta protiv najnovijih vladinih mera štednje, donetih da bi se sprečio bankrot zemlje. Na protestima u Atini i Solunu, gde se okupilo više od 100.000 demonstranata, izbili su neredi, a u požaru u filijali "Marfin banke" u centru Atine, poginule su tri osobe.
Rojters je javio da su u zgradi banke pronađena tela dvojice muškaraca i jedne žene koji su se, kako je u međuvremenu utvrđeno, ugušili, dok je ANSA prenela da se radi o dve žene i jednom muškarcu.
Procenjuje se da je na ulice Atine danas izašlo 100.000 ljudi koji su gađali policiju kamenicama i molotovljevim koktelima, posle čega je policija upotrebila suzavac, a Ministarstvo odbrane donelo odluku da pojača bezbednost vojnih objekata u glavnom gradu Grčke.
Požar je izbio i u dve zgrade grčke administracije, saopšteno je iz policijskih izvora.
Na zgradu poreske administracije i na zgradu policije bačeni su molotovljevi kokteli. Za sada nema informacija da li je u trenutku napada u zgradi bilo ljudi.
Na prvim velikim demonstracijama u Solunu, nakon što je socijalistička vlada Jorgosa Papandreua objavila 2. maja da je postignut dogovor o finansijskoj pomoći sa Evropskom unijom i Međunarodnim monetarnim fondom, okupilo se oko 20.000 ljudi koji su lomili izloge prodavnica i restorana brze hrane.

Parilisan život u Grčkoj
Svi avionski letovi su prekinuti od ponoći a neće raditi ni vozovi ni trajekti. Zatvorene su škole, bolnice, poreske uprave kao i turistička mesta, uključujući i Akropolj.
U dvodnevni štrajk stupili su i zaposleni u državnom sektoru, koji podnose najveći teret vladinih mera, a to su zamrzavanje plata i penzija.
Medijske kuće neće prenositi vesti, a vlasnici prodavnica su pozvani da zatvore radnje dok traju okupljanja demonstranata.
Cilj vladinih mera je smanjivanje budžetske potrošnje za dodatnih 30 milijadi evra u naredne tri godine, a najveći teret novih mera podneće najmanje plaćeni Grci.
Raspoloženje u zemlji je tmurno, a ni novinski naslovi nisu puni ohrabrenja. "Glad i sirotinja", naslov je koji je objavio bulevarski dnevnik "Avrijani", dok je dnevnik "Elefterotipija" napisao da Grcima sada predstoje "četiri godine bez daha. Povećanje poreza, smanjenje plata i penzija, to se nikome ne dopada".

Građani ogorčeni
Grci će spas države mnogo koštati. Državni radio je izračunao da povećanje poreza na dodatu vrednost na 23 odsto za četvoročlanu porodicu znači povećanje troškova od 1.000 evra godišnje.
Sindikati su užasnuti zbog smanjenja plata u javnim službama za 20 do 30 odsto. Dnevnik "Ta nea" blizak Vladi nazvao je ovaj program štednje "parnim valjkom koji gazi službenike i penzionere".
Među novim merama su ukidanje dodataka zaposlenima u državnom sektoru, uvođenje maksimalnog dodatka za odmor i njegovo ukidanje onima sa većom zaradom, zamrzavanje plata u javnom sektoru na period od najmanje tri godine, povećanje PDV-a sa 21 odsto na 23 odsto i poreza na gorivo, alkoholna pića i duvanske proizvode za 10 odsto.
Došlo je i do pada indeksa na berzama u Evropi i Americi zbog zabrinutosti situacijom u Grčkoj.
Investitori su, skeptični prema obećanom paketu pomoći Grčkoj i strahuju da bi privreda evrozone mogla da bude izložena negativnim posledicama.
Analitičari ne veruju da će pomoć koja je obećana biti dovoljna da zaustavi širenje grčkih problema i na druge članice evrozone.

Pomoć Grčkoj nema alternativu
Nemačka kancelarka Angela Merkel je u vladinoj deklaraciji pred poslanicima Bundestaga branila milijarde vredan paket finansijske pomoći Grčkoj, kao meru za koju ne postoji alternativa i naglasila da se radi o budućnosti Evrope.
"Radi se o budućnosti Evrope, a samim tim o budućnosti Nemačke u Evropi'', rekla je Merkel, oceniši da je u slučaju Grčke, reč o istorijski jedinstvenoj situaciji, koja može da ima drastično dejstvo na stabilnost ukupnog evropskog prostora.
"Evropa se nalazi na raskrsnici. Mi branimo našu monetu, ako sada delujemo'', rekla je Merkel i dodala da su sve oči danas uprte u Nemačku''.
Merkel je naglasila da veruje grčkom premijeru Jorgosu Papandreu i da, kao pouku iz krize u Grčkoj treba izmeniti evropske ugovore i da stalnim ''deficit-grešnicima'' treba privremeno oduzeti pravo glasa.
Kabinet Merkelove je pre dva dana odobrio zakon o pružanju 22,4 milijarde evra pomoći Grčkoj u okviru paketa Evropske unije za spasavanje te zemlje, o kome će u petak odlučivati oba doma nemačkog parlamenta.
Doprinos Nemačke u paketu pomoći EU trebalo bi da iznosi 8,4 milijarde evra u prvoj godini njegove realizacije. Vlade članica zone evra i Međunarodni monetarni fond su u nedelju postigli sporazum o obezbeđivanju 110 milijardi evra zajma Grčkoj tokom tri godine.

Ostale vestiArhiva