Pozivajući se na američke medije, BBC je preneo da u kompaniji kažu da treba sačekati nekoliko dana kako bi se videlo da li je operacija zatvaranja bušotine uspela.

Kompanija je u bušotinu pod velikim pritiskom ubrizgala mulj, a nakon toga će bušotina bila zalivena betonom. To je prvi put da je ovakav postupak primenjen na dubini većoj od hiljadu i po metara.

Predstavnici BP-ja su odbili da komentarišu ocene Američke obalske straže koje su preneli američki mediji.

Cilj operacije je bio da se upumpavanjem dovoljne količine materijala nadvlada pritisak nafte i gasa koji kuljaju sa dna mora, da se bušotina zatvori i potom zacementira.

Postojao je rizik da bi ventil za sprečavanje izlivanja, koji je u trenutku havarije 20. aprila zakazao i koji se nalazi na vrhu bušotine, mogao da pod pritiskom pukne.

U tom slučaju bi se na lokaciji udaljenoj 80 kilometara od obala Luizijane pojavila nova pukotina iz koje bi nafta nastavila da kulja.

BBC podseća da je BP bio izložen velikom pritisku da zaustavi izlivanje nafte iz oštećenih instalacija na dnu mora, posle nekoliko prethodnih neuspelih pokušaja.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Barak Obama predstavio je večeras mere za zaštitu prirodne okoline u Meksičkom zalivu, uključujući zabranu izdavanja dozvola za vađenje nafte u narednih šest meseci.

Obama je podržao do sada preduzete akcije svoje administracije posle velikog zagađenja koje je izazvalo izlivanje nafte iz oštećene bušotine BP-a.

Rezultati poslednje ankete pokazuju da 60 odsto Amerikanaca smatra da vlasti nisu dobro reagovale u ovoj situaciji, prenosi BBC.

Prema novim procenama komisije američkih naučnika, u more je posle oštećenja bušotine sredinom aprila dospelo najmanje 12.000 barela nafte dnevno, što znači da je nadmašen do sada najveći incident ove vrste iz 1989. godine.

Obama je rekao da punu odgovornost za ovaj događaj snosi BP i da će zatražiti da se proveri da li je kompanija u prethodnom periodu umanjivala razmere ekološke katastrofe.

On je priznao da američke vlasti nemaju na raspolaganju tehnologiju kojom bi bušotina mogla biti zatvorena na dubini od 1,6 kilometara, te da se Vašington mora osloniti na zalaganje "Britiš petroleuma".

Ostale vestiArhiva