„Sirene postoje, ali su upravo postale izumrla vrsta.”

Ovo je „telegram” sa „Tvitera”, sa adrese koja sadrži skraćenicu „Britiš petroleuma”, britanske multinacionalne korporacije čija je naftna bušotina izazvala najveću ekološku katastrofu u američkoj istoriji – i koja poslednjih nedelja kao alternativni izvor informacija ima sve više sledbenika. Zasad anonimni autori kratkih poruka o posledicama izlivanja enormnih količina sirove nafte koriste metafore i satiru kojima demistifikuju zvanična saopštenja koja suvim jezikom više zataškavaju nego što objašnjavaju šta se zapravo događa.

Što se službenog tiče, preko vikenda su konačno počele da pristižu ohrabrujuće vesti. Najnovija operacija postavljanja specijalne kupole sa crevima koja naftni gejzir delimično sprovode do tankera na površini daje rezultate. BP je saopštio da se tako prihvata već 10.500 barela dnevno.

To svakako donosi izvesno smirenje, s obzirom na procene američkih naftnih eksperata da se od 20. aprila, kada je eksplodirala pa potonula istraživačka platforma oko 80 kilometara od obale države Luizijana, u Meksički zaliv izliva između 12.000 i 19.000 barela (1,4 do 2,2 miliona litara) nafte dnevno.

Ovaj delimični uspeh olakšava situaciju u „Britiš petroleumu”, a donekle ublažava i politički pritisak na Obaminu administraciju u Vašingtonu, optuživanu da ne čini dovoljno da se izlivanje zaustavi i da predsednik u ovoj krizi u dovoljnoj meri ne pokazuje da „komanduje”.

BP je za zaustavljanje izlivanja dosad potrošio 1,25 milijardi dolara, a procene su da će ukupna šteta biti mnogo, mnogo veća. Naftna mrlja već zapljuskuje obale četiri američke države, a masne naslage viđene su i u radijusu od 300 kilometra od „epicentra”.

Ovdašnji zvaničnici su već pomireni da će nafta da se izliva sve do avgusta, kada bude dovršena prva od dve alternativne bušotine od kojih se očekuje da smanje pritisak na postojećoj i reše problem. A u međuvremenu se obelodanjuju prve naučne prognoze u dugoročnoj ekološkoj šteti i posledicama koje će se, kako se poručuje – osećati decenijama.

Nije pri tom samo reč o čišćenju plaža i delte reke Misisipi – dakle onoga što se vidi. Pomorski biolozi su mnogo više zabrinuti zbog „sirena”: sudbine morskih stvorenja iz dubine okeana. Posebnost ove industrijske nesreće je naime u tome što se tako nešto prvi put dogodilo na dubini od 1.500 metara, gde postoji životna sredina o kojoj se nedovoljno zna.

Zbog toga je i sve posledice koje izaziva šištanje koktela vrele nafte i metana teško dokučiti. Naučni konsenzus je u ovom momentu postignut jedino oko toga – da će biti teške.

Između ostalog i zbog toga što je BP upotrebio veoma velike količine specijalnog razređivača – oko 22 miliona litara na površini i 94 miliona neposredno na izvorištu – rešen je jedan problem: mrlja nije više bila toliko vidljiva, ali je stvoren drugi – ispod površine su stvorene „reke nafte” razbijene u sitne kapljice, koje smanjuju količinu kiseonika u vodi i na žive organizme deluju i kao direktan otrov.

Žrtve ovoga nisu toliko fotogenične kao mrtve ptice, kornjače i ribe, ali su posledice mnogo opasnije. Stručnjaci sa ovdašnjih univerziteta ukazuju da se unosi drastičan poremećaj u ekološki sistem i u lanac ishrane sa posledicama koje zasad ne mogu da se predvide. Svako od stvorenja iz dubine, od meduza, preko mnogih crvića do koralnih grebena i planktona ima neki razlog postojanja i neku ulogu u toj životnoj sredini koja će sada biti drastično promenjena, mada niko zasad ne može da objasni kako.

Ostale vestiArhiva