Rute je diplomirani istoričar, ali je već na početku 2008. upozoravao na dolazeću finansijsku krizu, koju niko nije uzimao ozbiljno, sve do kolapsa američke banke Leman Braders u septembru te godine. On se zalaže za oštro smanjenje troškova i taksi.

Vođa laburističke partije Job Koen (62) je drugi učesnik u trci kojeg porede sa stranim državnikom, ovog puta američkim predsednikom Barakom Obamom. Od njega se očekuje da će, poput Obame, da udahne novi život posrnuloj levici, što je Koen donekle i uspeo. Koen je devet godina bio gradonačelnik Amsterdama, ali je odstupio sa tog položaja da bi stao na čelo Laburističke stranke na ovim izborima. On je u nekim istraživanjima najradije viđen kao budući predsednik Vlade, ali je teško verovati da će njegova stranka uspeti da ostvari rezultat koji je potreban za to, pošto je mogućno da će pasti na treće mesto, posle uspona Liberala.

Predviđanja govore da bi dosadašnji premijer i lider Demohrišćana Hans Peter Balkenende ( 54) mogao biti zamenjen posle osam godina na različitim liderskim položajima u holandskoj politici. Balkanende je pravnik po struci. Iznenadio je brojne pristalice kada posle pada vlade nije ponudio nekom drugom, mlađem nasledniku da vodi partiju na izborima, pošto je partija već tada izgubila na popularnosti i pala na treće mesto, iza socijaldemokrata. Veliku zamerku javnost mu je izrekla kada je podržao izveštaj komisije o američkoj invaziji Iraka, mada za to nije bilo legalnog osnova, kako smatra holandska javnost. Veliki broj birača i pored svega toga veruje da je njegova zasluga što se i pored sadašnje finansijske krize Holandija nalazi na solidnim ekonomski osnovama.

Za desničarskog lidera Gerta Vildersa (46) tvrde da je „ksenofobija“ njegov biznis. On je stekao popularnost svojim stavovima prema muslimanskim emigrantima kada je to pitanje za Holandiju postalo kontroverzno, nakon ubistva reditelja Tea van Goga 2004. u Amsterdamu. On traži zabranu useljavanja muslimana u zemlju, a prema njegovoj kalkulaciji, integracija nezapadnih stranaca košta Holandiju sedam milijardi evra godišnje. Njegovi slogani su „Henk i Ingrid plaćaju za Alija i Fatimu“, a neprestano ističe da će uskoro Holandija imati više džamija nego crkava. Vilders se deklariše kao veliki pristalica i prijatelj Izraela. Mada je na nedavnim lokalnim izborima napravio veliko iznenađenje i ojačao, istraživanja javnog mnjenja ne govore da će nešto slično uspeti da ponovi i na predstojećim izborima.

Ono što je neobično, jeste da se oni održavaju usred sedmice i to radnim danom. Razlog za to jeste otpor demohrišćanskih partija i hrišćanskih organizacija da se izbori organizuju u dane koji su neradni.

Ostale vestiArhiva