Rim, juna – „Fijat” se na Apeninskom po­luostrvu poslednjih dana nalazi na najte­žim mukama. Kulminacija neslaganja sa italijanskim sindikatima još jedna je potvr­da da Italija ipak nije Amerika.

Naizgled se radilo o vrlo primamljivoj po­nudi „Pomiljanu” („Fijatovom” postrojenju pokraj Napulja), fabrici koja je do sada proizvodila „alfa romeo 159” i „sportvagon kupe GT”. „Fijat” je,naime,toj fabrici omo­gućio i proizvodnju „pande”, jednog od naj­prodavanijih modela torinske kuće mada se radi o vrlo riskantnom potezu, što potvrđuje i prvi čovek ovog automobilskog giganta Serđo Markjone. Premeštanje proizvodnje iz jed­nog od najproduktivnijih postrojenja, Tiči u Poljskoj, u napuljsku fabriku mnogi su okarak­terisali kao vrlo hrabar korak „Fijata” koji predstavlja pre svega znak poverenja u Italiju.

Markjoneov investicioni plan za „Pomiljano” predviđa ulaganje oko 700 miliona evra u na­redne dve godine kao i potvrdu svih radnih mesta (oko 15.000). Uslov za ovako primamlji­vu ponudu je i kompletna reorganizacija proizvodnje koja ujedno predstavlja i glavnu pre­preku konačnom dogovoru sa italijanskim sindikatima. Jer, „Fijatov” cilj je ujednačavanje produktivnosti italijanske fabrike kraj Napulja sa Poljskim u Tičiju.

Reorganizacija tako predviđa više smena, manje pauza, više dodatnih radnih sati ali i ka­zne u slučaju štrajka u radno vreme. Zaposleni će morati da pokriju tri smene od po osam sati. Kompanija može da zatraži i 80 sati dodatnog rada po radniku bez prethod­nog dogovora sa sindikatima i sa minimalnom predhodnom najavom. Koristiće se i kom­pjuter koji će kontrolisati vreme i produktivnost radnika dok je predviđena i kazna za sve one koji objavljuju štrajk u toku dodatnog radnog vremena. Bolovanje neće biti plaćeno u slučaju da je radnik zabeležio već dugo odsustvovanje s posla.

Ovakav Markjoneov potez izazvao je potpuni ideološki sudar sa italijanskim sindikatima na čelu sa FIOM (Federacija metalurških radnika). Iako su ostala dva presudna sindikata CISL (Italijanska konfederacija sindikata) i UIL (Italijanska Unija za rad) potpisala ponu­đen dogovor torinske fabrike, FIOM predstavlja i dalje trn u oku jer tumači „Fijatov” investi­cioni plan neustavnim. Limitiranje prava o štrajku kosi se sa italijanskim ustavom, potvr­đuje i Guljelmo Epifani, prvi čovek glavnog sindikatskog udruženja, CGIL (Generala itali­janska konfederacija za rad).

Koje su moguće solucije postojeće krize sa „Fijatom”?

Markjoneov „nju dil” („Fijatov” petogodišnji plan) predstavljen 21. aprila jasno je objasnio cilj: dostići odgovarajuću produktivnost sa saglasnošću svih zaposlenih. Odbijanjem „Fi­jatovog” plana mnogi se pribojavaju vanredne opcije torinske fabrike jer je Markjone pred­hodnih dana više puta ponovio da ukoliko radnici fabrike „Pomiljano” odbijaju plan torin­ske kuće, mnogi su voljni da ga prihvate – Srbijai ponovno Poljska su na prvim mestima Markjoneovog „plana B”. Ipak tenzija na Apeninskom poluostrvu trenutno ne dozvoljava ovako riskantan potez bez predhodne kontrole svih mogućih izlaznih opcija u Italiji.

Promena predstavljenog plana u tačkama neslaganja sa italijanskim sindikatima pred­stavlja drugu alternativu. Ipak, kako potvrđuju mediji u Italiji, vrlo je mala verovatnoća da Markjone u ovom trenutku odstupi od svog prvobitnog plana.

Pesimisti pominju i treću opciju – odbijanjem plana „Pomiljano” reskira sudbinu „Fijato­ve” fabrike na Siciliji („Termini Imereze”) za koju je predviđeno zatvaranje krajem 2011.

Konačnog rešenja još uvek nema. Tenzija u fabrici „Pomiljano” je visoka dok sindikati na­javljuju i osmočasovni generali štrajk radnika za 25. jun. Predsednica Kofindustrije (Ge­neralne konfederacije italijanske industrije) Ema Marčegalja tumači potpuno nepromišlje­nim potez sindikata FIOM:

„Prvi put zabeležena je namera torinske kuće da premesti proizvodnju iz Poljske za Italiju. Zbog toga se nadamo da će FIOM porazmisliti pre nego što blokira investiciju od 700 mili­ona evra štiteći tako samo radnike koji svojevoljno i bez potrebe izostaju s posla”.

Ipak nisu svi oduševljeni „Fijatovom” ponudom. Opoziciona partija „Italija vrednosti” uputi­la je vrlo oštru osudu poslednjih dešavanja tumačeći „Fijatov” plan pravom ucenom itali­janskih radnika: „Nije prihvatljivo da se radnici transformišu u robove”, čita se u poruci. „Fabrika ipak nije kasarna”, zaključuje Guljelmo Epifani.

Automobilsko tržište u međuvremenu je i dalje u krizi. Evropa beleži pad od 9,3 odsto regi­strovanih kola u odnosu na isti period 2009. Prodaja kola posustaje i u Italiji – 13,8 odsto je manja u odnosu na maj 2009. godine.

Ostale vestiArhiva