Legendarni Predrag Cune Gojković (78) odlučio je da se povuče sa estradne scene i da živi miran, penzionerski život. Intepretator sevdalinki, narodnih, starogradskih i meksikanskih pesama u ispovesti za Press prisetio se teškog detinjstva, đačkih dana sa Batom Živojinovićem, Batom Stojkovićem i Ružicom Sokić i sudbonosnog susreta sa suprugom Leposavom, s kojom je u braku 48 godina.
Cune poručuje da je vreme da mikrofon okači o klin.
- Posle 62 godine pevanja vreme je da povučem ručnu. Živim od penzije u kojoj sam već 19 godina i ne idem na koncerte jer je to mučno za moje godine. Dosta me je bilo! - kaže Cune, i priznaje da što je stariji ima veću tremu od publike.
- Imam tremu veću nego ikad! Retko pevam, a glas traži trening i nisam u situaciji da održim nivo na koji je publika navikla. Trema utiče na kvalitet, ali mi iskustvo pomaže da je savladam.

Imao sam teško detinjstvo
Cune kaže da detinjstvo pamti po nemaštini. Iako je imao samo tri i po godine kada se sa porodicom doselio u Beograd, tvrdi da se seća najranijeg dečaštva.
- U Beograd su svi došli Balkanskom ulicom, a mi Avalskim putem. Sećam se Kragujevca i pakovanja stvari u kamion. Imali smo skromno pokućstvo, pa je sve stalo u jedno vozilo. Usput su se stakla lomila, otac se nervirao i pokušavao da ih zadrži dok smo mi sedeli u kabini - kaže Cune i dodaje:
- Dubok trag na mene ostavilo je bombardovanje 6. aprila 1941. godine, koje me je zateklo na putu ka Sokolani, gde sam krenuo na redovnu probu. Majka me je probudila u 06:45 i izvela na ulicu, a samo koji minut kasnije bomba je pala na zgradu Osnovne škole „Vojislav Ilić", koju sam pohađao. Tokom bombardovanja Pašinog brda, gdesam živeo, poginuli su mi drugari i njihove porodice.
Mučan je bio i period od oslobođenja do pedesetih godina prošlog veka.
- Sećam se besposlice, gladi, bonova za hranu i proganjanja od strane nekih ljudi iz meni nepoznatih razloga, jer tad nisam znao šta znači biti politički protivnik. Viđao sam kuće zavijene u crno i slušao plač drugara i drugarica kad bi im tatu odveli u logor ili na streljanje - seća se Cune.
Osmu mušku gimnaziju pohađao je sa proslavljenim glumcima Batom Živojinovićem, Batom Stojkovićem i Ružicom Sokić, s kojom je često išao na igranke.
- Najbolji provod bio je u „Najlon bašti", gde sam im pevao, a onda smo odlazili u „Lazanac". To je bilo opasno mesto u kom su se susretali klanovi i uvek bi izbila tuča zbog neke devojke. Često smo veče završavali na klupicama u parku gde sam parovima svirao na gitari. Oni su kasnije odlazili u mrak na Kalemegdanu, a ja sa gitarom kući. Nisam bio te sreće da budem šmeker, jer sam bio nizak - kroz osmeh priča Gojković.

Nisam prevario suprugu
Suprugu Leposavu upoznao je na Svetom Stefanu gde je on pevao, a ona letovala. Posle samo dva sastanka odlučili su da se venčaju.
- Tad smo se prvi put posvađali oko toga koje stvari ćemo kupovati. Istog trena shvatio sam da sam „pečen", „gotov" i „obaren" i da mi više nema biranja! Evo, posle 48 godina braka još je uz mene. Ona je pametna žena i imala je razumevanja za moj posao - kaže Cune, i tvrdi da suprugu nikada nije prevario:
- „Točiti med, a ne liznuti prste" smatra se skoro nenormalnim, ali ja nisam liznuo prste! Moramo priznati da ljubav prođe, ali je tolerancija ono što nastavi da održava dvoje ljudi u zajednici. Ja sam tvrdoglav, ali moju Leposavu ljutnja brzo prođe. Priđe, poljubi me i ja omekšam.
Kruna njihove ljubavi su dve ćerke. Natašu su dobili 1964, a tri godine kasnije Katarinu. Nataša je arhitekta i sa ćerkama Mijom (12) i Emom (7) živi u Americi, dok je Katarina poznata glumica i majka desetogodišnjeg Sergeja. Cune priznaje da je želeo drugačije da uredi njihove živote.
- Želeo sam da Nataša postane advokat. Upisala je Pravni fakultet, ali je to nije privlačilo. U međuvremenu smo otkrili njen talenat za crtanje i supruga me nagovorila da je pustimo da studira u Francuskoj. Želeo sam da Katarina bude stomatolog, zato što joj je ujak urolog u Čikagu i mogao je da joj obezbedi ordinaciju čim završi školu. Međutim, kad je položila prijemni ispit, pitao sam je šta je rekao dekan koga sam tada poznavao, a ona se okrenula ka mojoj supruzi i pitala je: „Mama, zar mu nisi rekla?" Leposava je jedva izustila: „Nisam smela". Bilo mi je jasno da je upisala glumu - priča Predrag, i dodaje da je danas ponosan na svoje ćerke.

Ostale vestiArhiva