Vašington, 15. jula – Šahram Amiri je u Teheranu dočekan kao nacionalni heroj koji je „kao jednostavni istraživač” tokom 14-mesečnog boravka u Americi odoleo svim pritiscima, pretnjama i iskušenjima da izda svoju zemlju, ali sudeći po onome što iznosi današnji „Vašington post” – CIA je od njega dobila što je htela, i to adekvatno nagradila: sa pet miliona dolara.

Problem je, međutim, što je taj novac na računima koje su na Amirovo ime otvoreni u Americi, u koji su mu, zbog sankcija koje su odlukom Saveta bezbednosti uvedene Iranu – sada nedostupni.

Amiri je po povratku u Teheran izjavio da je malo znao o nuklearnim planovima svoje zemlje, pa da prema tome svojim otmičarima – ostao je pri priči da je otet u Saudijskoj Arabiji i protiv svoje volje prebačen u SAD – nije mogao da kaže ništa važno čak i da je hteo.

Pozivajući se na neimenovanog funkcionera, „Vašington post” prenosi da se „nešto ne daje za ništa”. Prema ovom izvoru, Amiri je sarađivao punu godinu dana i ono glavno što je od njega dobijeno pomoglo je da se potvrde neka druga obaveštajna saznanja i sačini preciznija slika o iranskim atomskim potencijalima i planovima.

Malo novog je, uprkos ovom otkriću čije verodostojnost nije nezavisno potvrđena, otkriveno o glavnim nepoznanicama ovog čudnog slučaja: kako je Amiri, ako je zaista bio „zarobljenik” CIA, uspeo da na Internet postavi snimke u kojima protivrečno govori o svom položaju (na jednom traži pomoć da se vrati kući, a na drugom kaže da je u Americi po svojoj volji, zbog doktorata) i kako je iz Taksona, država Arizona, prevalio put od blizu 5.000 kilometara do iranske kancelarije (formalno dela pakistanske ambasade) u Vašingtonu.

Pretpostavka koja se ovde iznosi jeste da je on na kraju slomljen brigama zbog porodice i odlučio da se zbog toga vrati. Ovde su mu to omogućili, kako se javno obrazlaže, zato što su od njega izvukli sve što su mogli. Ali u svetu špijunaže obično ništa nije onako kako na prvi pogled izgleda, pa zato sva objašnjenja, i jedne i druge strane, treba uzimati sa zrnom soli. Izvesnim se čini samo da je Šahram Amiri još jedan pion u iransko-američkom propagandnom ratu.

Izvor „Vašington posta” ukazuje da je sa pet miliona (gotovine na računu i u sigurnim investicijama) Amiri u Americi „mogao da bude veoma srećan za dugo vreme”. Ta nadoknada je inače deo tajnog programa glavne američke obaveštajne agencije koji se pominje kao „odliv mozgova”. Cilj mu je da materijalnim mamcima iranske funkcionere koji imaju informacije o nuklearnom programu podstakne da prebegnu.

CIA, uz to, prema zakonu iz 1949, ima ovlašćenje da u zemlju, mimo redovne imigracione procedure, godišnje dovede sto ljudi, sa obećanjem da će za ono što znaju biti dobro nagrađeni i na kraju, sa novim identitetom, naseljeni negde u Americi.

Nadoknada za koju se tvrdi da je isplaćena Amiriju ostaje na njegovom računu – „Vašington post” piše da se ne zna da li će CIA eventualno pokušati da taj novac povrati. Iranac koji je ovde (ne zna se pouzdano pod kakvim okolnostima) bio, pa se (takođe misteriozno) vratio, kod kuće je tvrdio da mu je nuđeno i 50 miliona, ali da je to, kao pravi patriota, odlučno odbio.

Pošto je herojski dočekan i pošto je to otišlo u svet, malo će se, sasvim sigurno, saznati kako se proveo kod nadležnih službi svoje zemlje, kojima će sigurno morati da detaljno i sasvim uverljivo objašnjava šta je sve i kome tokom više od godinu dana u Americi govorio.

Ostale vestiArhiva