Vesti
Svet
Ulazak u NATO ugrozio bi odnose Crne Gore sa Srbijom i Rusijom20.07.2010. 12:00
Izvor: politika
Protiv članstva Crne Gore u NATO-u je 40 odsto građana, učlanjenje u ovu alijansu podržava 32 odsto, dok dve trećine građana Crne Gore misli da je referendum pravi način za donošenje takve odluke, najnoviji su rezultati istraživanja Centra za demokratsku tranziciju (Cedem).
„U javnosti se pojavljivao podatak da je veći broj građana koji podržava NATO integracije, od broja koji to ne podržava. Naš podatak nije takav i govori da još uvek većina građana ne podržava članstvo u NATO-u”, rekao je danas istraživač Cedema Miloš Bešić.
On je naveo da se u odnosu na prethodnu godinu vidi blago povećanje onih koji podržavaju NATO. Istraživanja pokazuju da je od februara 2008. do jula 2010. godine, najmanji stepen podrške priključivanju alijansi bio u junu 2008. godine – 26,3 odsto građana.
„Znamo dve stvari – prvo, da je još uvek više onih koji su protiv, nego za, ali da se u poslednje dve godine smanjuje broj onih koji su protiv i povećava broj onih koji podržavaju NATO integracije”, kaže Bešović.
Cedemovo istraživanje je pokazalo da 68 odsto građana smatra da o članstvu u alijansi treba građani da odluče na referendumu, dok oko šest odsto smatra da o tome treba da odluči Skupština.
„Ako ih pitate da li će glasati za NATO, većina kaže da neće, ali ako ih pitate da li će Crna Gora postati članica, oni veruju da hoće. To je verovatno zato što oni to doživljavaju kao vrstu projekta gde ne mogu ni da se usprotive, nešto što se dešava po automatizmu i političkoj nužnosti, da su unutrašnji i spoljašnji faktori suviše jaki da bi sami građani mogli da se odupru tim procesima”, smatra Bešić.
Zanimljivo je da najviše građana smatra da bi članstvo u NATO-u ugrozilo odnose sa Srbijom i Rusijom – oko 37, odnosno 36 odsto. Više od pola ispitanika veruje da bi to dovelo do pozitivnog odnosa sa SAD.
Bešić ističe da više od pola građana, njih 54,7 odsto, smatra da bi vlada i vladajuće strukture imale najviše koristi od ulaska u NATO, dok 17,2 odsto smatra da bi najviše koristi imali građani.
„Taj projekat se doživljava kao vladin. Koliko god se predstavlja građanima da je to u interesu svih njih i čitave države, da nije projekat vlasti, oni se sa tim ne slažu, vjerovatno zato što celokupna kampanja oko NATO-a ide iz krugova vlasti”, objasnio je Bešić. „Komunikaciona strategija nije uspela da ubedi građane da je pitanje NATO integracija u interesu građana.”
„U javnosti se pojavljivao podatak da je veći broj građana koji podržava NATO integracije, od broja koji to ne podržava. Naš podatak nije takav i govori da još uvek većina građana ne podržava članstvo u NATO-u”, rekao je danas istraživač Cedema Miloš Bešić.
On je naveo da se u odnosu na prethodnu godinu vidi blago povećanje onih koji podržavaju NATO. Istraživanja pokazuju da je od februara 2008. do jula 2010. godine, najmanji stepen podrške priključivanju alijansi bio u junu 2008. godine – 26,3 odsto građana.
„Znamo dve stvari – prvo, da je još uvek više onih koji su protiv, nego za, ali da se u poslednje dve godine smanjuje broj onih koji su protiv i povećava broj onih koji podržavaju NATO integracije”, kaže Bešović.
Cedemovo istraživanje je pokazalo da 68 odsto građana smatra da o članstvu u alijansi treba građani da odluče na referendumu, dok oko šest odsto smatra da o tome treba da odluči Skupština.
„Ako ih pitate da li će glasati za NATO, većina kaže da neće, ali ako ih pitate da li će Crna Gora postati članica, oni veruju da hoće. To je verovatno zato što oni to doživljavaju kao vrstu projekta gde ne mogu ni da se usprotive, nešto što se dešava po automatizmu i političkoj nužnosti, da su unutrašnji i spoljašnji faktori suviše jaki da bi sami građani mogli da se odupru tim procesima”, smatra Bešić.
Zanimljivo je da najviše građana smatra da bi članstvo u NATO-u ugrozilo odnose sa Srbijom i Rusijom – oko 37, odnosno 36 odsto. Više od pola ispitanika veruje da bi to dovelo do pozitivnog odnosa sa SAD.
Bešić ističe da više od pola građana, njih 54,7 odsto, smatra da bi vlada i vladajuće strukture imale najviše koristi od ulaska u NATO, dok 17,2 odsto smatra da bi najviše koristi imali građani.
„Taj projekat se doživljava kao vladin. Koliko god se predstavlja građanima da je to u interesu svih njih i čitave države, da nije projekat vlasti, oni se sa tim ne slažu, vjerovatno zato što celokupna kampanja oko NATO-a ide iz krugova vlasti”, objasnio je Bešić. „Komunikaciona strategija nije uspela da ubedi građane da je pitanje NATO integracija u interesu građana.”
Ostale vestiArhiva
- 21/11 Još jedna zemlja ulazi u sukob?; "Direktno…
- 19/11 Rusija počela masovnu proizvodnju mobilnih…
- 18/11 Ako je cilj ove odluke formalni početak trećeg…
- 17/11 Zaharova: Putin je već rekao šta će se desiti…
- 15/11 Kremlj objavio detalje razgovara Putina i…
- 31/10 Broj poginulih u poplavama u Španiji najmanje…
- 23/10 Zemlje učesnice Samita BRIKS-a usvojile završnu…
- 19/10 Hagari: Izrael će pojačati borbu protiv Hezbolaha…
- 18/10 Pezeškijan: Otpor se ne završava ubistvom…
- 17/10 Ukrajina traži nuklearno naoružanje
- 15/10 Melonijeva u petak u poseti Libanu, šef diplomatije…
- 14/10 Ni treći atentator na Trampa nije uspeo,…
- 11/10 Borelj: Nuklearni rat se ne može dobiti,…
- 10/10 Uragan Milton razorio Floridu - Kuće srušene,…
- 07/10 Kriminal: Meksički gradonačelnik ubijen nekoliko…
- 06/10 Galant: Iran neka pogleda Gazu i Bejrut pre…
- 05/10 Zelenski: Na sastanku u Ramštajnu 12. oktobra…
- 04/10 Mulj i blato na sve strane, Kuće poplavljene,…
- 02/10 Ambasadorka SAD pri UN pozvala Savet bezbednosti…
- 01/10 Konzul Nikolić: U stalnom smo kontaktu sa…
- 30/09 Više od 60 žrtava Uragana Helene u Sjedinjenim…
- 28/09 Džonson otkrio da je razmišljao da odobri…
- 27/09 Broj žrtava uragana „Helena” porastao na…
- 26/09 Američki Senat vodi istragu protiv kompanije…