Zvanični Bukurešt je odmah, bez oklevanja reagovao na, po njemu, neprihvatljivo „savetodavno mišljenje” Međunarodnog suda pravde u Hagu, koji je, kako se ovde tvrdi, zaobišao da odgovori na pravo pitanje o tome da li se jednostrano otcepljenje Kosova od Srbije slaže sa dosad punovažnim normama međunarodnog prava. On je za tu operativnost imao puno razloga.

Na „haško mišljenje” još nisu bili stigli ni prvi odjeci iz važnijih svetskih centara, kada je lider mađarskih separatista u Rumuniji, episkop Laslo Tekeš, inače potpredsednik Evropskog parlamenta, izašao sa gromoglasnom izjavom da je „Međunarodni sud pokazao” da je „Sekujska pokrajina” (koja usred Rumunije okuplja tri okruga sa većinskim mađarskim življem) „isto što i Kosovo” i da se i njoj treba da da „samostalnost”. Tekeš koristi izraz „puna etnička autonomija”.

Episkop Tekeš je otvoreno pozvao rumunske Mađare da „izađu na ulice” i da poput „Kosovaca i Katalonaca” izbore svoja „zakonita prava”.

Imajući sigurno u vidu višedecenijske probleme sa kojima se suočava rumunska država oko „transilvanskog pitanja”, rumunsko Ministarstvo inostranih poslova (MIP) je izneo svoje ocene „preporuka MSP” u zvaničnom saopštenju. U njemu se naglašava da je sud „ograničeno analizirao samo zakonitost samog akta proglašavanja nezavisnosti, a ne i njegovih pravnih konsekvenci, to jest pitanja konstituisanja jedne pretendovane nove države”.

„Sud nije analizirao pitanje toga da li je deklaracija (o nezavisnosti) dovela ili ne do legalnog stvaranja jedne države, niti da li međunarodno pravo daje Kosovu pravo da proglasi svoju nezavisnost ili pravo nas secesiju”. „U tim uslovima Ministarstvo spoljnih poslova ponovo potvrđuje svoj poznati stav u vezi sa nepriznavanjem državnosti Kosova, stav koji je poslednjih godina konstantno izražavalo”.

Zvanični Bukurešt se nije ograničio samo na ovo saopštenje MIP-a. Sinoć je sam šef diplomatije Teodor Bakonski izašao pred novinare i pred njima još jednom potvrdio da „Rumunija ne priznaje državu Kosovo” i ne prihvata osnove savetodavnog mišljenja MSP, koje je „zaobišlo pravi problem”. Bakonski je izrazio nadu na „obnavljanje dijaloga između Beograda i Prištine radi pronalaženja rešenja koja će odgovarati interesima dveju strana i koja će imati u vidu stabilnost i evropsku perspektivu regiona”.

Usput, on je napomenuo da su od 192 države članice OUN, samo njih 69 se izjasnile u pravcu priznavanja kosovskog entiteta. „Dakle, dve trećine svetske zajednice se nalazi na liniji kojom je konstantno išla i naša zemlja”, rekao je Bakonski.

Iz svega onoga što se govori i komentariše ovde na „kosovsku temu” proizilazi ogromna zabrinutost Bukurešta u vezi sa aktiviranjem i radikalizacijom mađarskih secesionista. Poziv biskupa Tekeša da rumunski Mađari izađu na ulice, kao i tvrdnja njegovog sledbenika Toro Tibora, izvršnog predsednika separatističkog Nacionalnog mađarskog saveta Transilvanije da su ovdašnji Mađari „već izgubili strpljenje”, izazvali su ogorčenje široke rumunske javnosti. Čuju se ne samo pozivi na oprez, nego i na efikasne mere zaštite nacionalnog integriteta zemlje, na primenu odredbi Ustava.

Ostale vestiArhiva