Kefalonija – Grčki političari svih boja decenijama su pozajmljenim novcem kupovali glasove birača i široke ruke plaćali socijalni mir, ali su posle velikog praska dužničke krize dočekali da mnogi Grci jedva čekaju da im vidi leđa nadajući se nekoj boljoj političkoj eliti.

Gerasimos Evagelatos jedan je od tih Grka. Hotelski posao na ovom jonskom ostrvu nasledio je od oca koji je pečalbario po Africi. Kaže da njegova porodica nikada nije imala podršku sveta politike ili gramzivih bankara, ali da su uspevali da lagano šire biznis.

Onda je udarila sadašnja kriza. Zbog duga od 300 milijardi evra Grčka je, pod pritiskom poverilaca iz Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda, zavela rigorozne mere štednje koje izazivaju revolt ljudi godinama navikavanih na lagodan život bez pokrića.

„Sadašnje političare prihvatamo jer slede direktive koje dobijaju od EU i MMF-a. Trpimo ih, ali im ne verujemo. Neophodni su nov sistem i novi ljudi koji nisu umešani u prevare”, kaže 44-godišnji Evagelatos prebirajući brojanice. „Više od finansijskih nedaća pritiska me osećaj poniženosti. Politička elita nas je sve izdala”.

Isto to, drugim rečima, poručuje i uvodničar lista „Katimerini”: „Grčka prolazi kroz revoluciju, prvi stvarni pokušaj da se zemlja postavi na kolosek ka perspektivnoj budućnosti, i sasvim je prirodno da će to uzrokovati široka pomeranja i reagovanja javnosti”.

Niko nije i neće biti pošteđen. Od nadničara i penzionera, preko birokrata i poslodavaca, do mnogih koji su izbegavanje plaćanja poreza pretvorili u nacionalni sport.

Grčka privreda godišnje je neplaćenim porezima zakinuta za oko 14 milijardi evra prihoda. Doguralo se dotle da samo njih četrdesetak državi duguje 20 milijardi evra. Siva ekonomija pri tom predstavlja četvrtinu bruto nacionalnog proizvoda.

Moguće je da raste svest da samo zajedničkim naporom Grčka može da se izvuče iz dužničkog ropstva koje je zemlju ipak spaslo bankrota, ali postoje grupe koje i dalje slepo čuvaju svoje interese.

Neobičan je, posebno u vremenima krize, odnos prema turizmu koji državi donosi više prihoda od bilo kog drugog sektora ekonomije – čini oko 18 odsto nacionalne privrede i zapošljava svakog petog Grka.

Da će se grčka kriza, koja je ozbiljno protresla čitavu evrozonu, osetiti i u turizmu bilo je sasvim očekivano. Nacionalna turistička organizacija, zadužena za promociju Grčke, morala je da za oko 50 miliona evra smanji troškove kampanje, što je više od polovine.

Zamenik ministra turizma potvrdio je da će prihodi od turizma ove godine biti između sedam i devet procenata niži nego 2009, iako je broj posetilaca otprilike na prošlogodišnjem nivou. Nasilni ulični protesti i serija štrajkova kao odgovor na vladine mere štednje blokirali su luke, aerodrome, arheološka nalazišta. Ozbiljno je okrnjen imidž Grčke, ne samo kao turističke destinacije.

Potom je sindikat 33.000 kamiondžija, hermetizovana grupa koja četiri decenije nije izdala licencu već ih prodaje za stotine hiljada evra, usred sezone odbio da prevozi gorivo: desetine hiljada turističkih aranžmana je otkazano, nervozni turisti jurili su benzin umesto da uživaju u moru.

Moram da priznam da su mi akcije sindikalista nerazumljive. Omogućile su infiltraciju kriminalnih i terorističkih grupa: setimo se troje mrtvih u majskom napadu na banku u Atini.

Da li su to signali da zemlja nema dovoljno spremnosti da se suoči sa surovom stvarnošću, da mnogi nisu pripravni da se odreknu načina života koji su im političari nudili tuđim novcem?

Uprkos otpora sindikata, bunta povlašćene i predimenzionirane administracije i diverzanata iz sveta velikog biznisa, Pasokova socijalistička vlada Jorgosa Papandreua ohrabrena je uspehom penzijske reforme i rešena da do kraja godine izgura bolne strukturalne reforme.

Vlada za decembar priprema nov zakon čija je namera da se razbiju interesne grupe – od kamiondžija do advokata – koje određuju previsoku cenu usluga. Odlučna je da liberalizuje rad oko 70 različitih profesija u kojima je zaposleno oko 150.000 Grka. Potom na red dolaze farmaceuti kojima je sada garantovana margina profita od 35 odsto.

Iako se očekuju novi štrajkovi, retko koja grupa je u stanju da parališe zemlju na način na koji su to učinile kamiondžije čiji bi osmodnevni štrajk mogao da se pokaže kao prelomni trenutak u borbi za preoblikovanje anemične grčke ekonomije. Uprkos tome, Pasok uoči lokalnih izbora u novembru strahuje jer nema konsenzusa oko reformi. Konzervativna opozicija glasala je protiv paketa EU-MMF.

Podeljeni su i Grci koje prvi put u novijoj istoriji čeka gubitak poslova u javnom sektoru. Desetine hiljada zaposlenih po ugovoru već su otpušteni. Mnoga radna mesta biće zatvorena predviđenim ukrupnjavanjem lokalnih vlasti. Izgleda da se pod teretom krize stvari menjaju. Obećavajući je znak da se štrajkovi poput kamiondžija sindikatima vraćaju kao bumerang. Tačno je da su Grci potpuno pogubili poverenje u svoje političare, ali sve manje žele da brane sebične poteze koji naciji nanose štetu u najosetljivijem vremenu.

„Kamiondžije su pod pritiskom. Pred Grcima se već osećaju krivim”, kaže Evagelatos.

Da li su to prvi znaci da je „revolucija” počela? Koliko god nezadovoljni padom zarada ili penzija, Grci sve više shvataju da su reforme neizbežne. Postaju tolerantniji.

„Teško je, ali je sreća što mi Grci ne prihvatamo poraz. Postajemo svesni da moramo da se menjamo i ne plašim se brzine promena koje će uslediti”.

Ostale vestiArhiva