U naporima da poboljša veze sa svetom, administracija Baraka Obame je priznala da ni u Americi nisu dovoljno uvažena ljudska prava. Priznanje je učinjeno u formi diplomatske premijere – u prvom izveštaju o nacionalnom stanju koji je Vašington poslao Savetu UN za ljudska prava.
Upućen iz Stejt departmenta, taj raport (u koji smo imali internetski uvid) može se doživeti kao značajan prilog potrebi da se međunarodni odnosi, ili bar pristupi, preoblikuju i usklade s realnošću. Pokazuje, naime, spremnost sada vladajuće garniture: 1. da na globalnom nivou ne poriče domaće mane, 2. da uviđa i kod sebe neke nedostatke koje su njeni prethodnici isključivo nalazili kod drugih, 3. da sebe uklopi u komunikacijski red čije poštovanje očekuje od ostalih, 4. da ceni, uprkos zamerkama, ulogu Ujedinjenih nacija, 5. da izvesnom dozom samokritike ublaži spoljne kritike na račun SAD, 6. da priznavanjem pojedinih sopstvenih nedorađenosti, ojača promociju svojih vrednosti kao univerzalnih…
Obiman dokument, sa 71.000 slovnih znakova, nazvan „Univerzalni periodični pregled”, ne kaže izričito da Amerika sebe još vidi kao šampiona ljudskih prava, mada sugeriše da je, dosadašnjim dostignućima, ona „ojačala” i „proširila” svoj globalni uticaj. U izrečenoj samokritici najvažnijim se čini spremnost da se svetu, makar diplomatskim rečnikom, predoči ono što su Amerikanci već sami sebi zamerili. Pogotovu učinku prethodnog predsednika Džordža Buša, čije je forsiranje povećavanja bezbednosne a smanjivanja tržišne regulacije, doprinelo i nacionalnim i internacionalnim lomovima u kojima su znatno oštećena politička pa i egzistencijalna prava građana.
Samokritička nota je najizraženija u vidu registra nastojanja Obamine ekipe da popravi nasleđeno. Da je, tako, osnažen stav da je tortura (kakva se primenjivala prema ratnim zarobljenicima) neprihvatljiva, da se kao dokazi neće priznavati iskazi iznuđeni silom, da će se zatvoriti kazamat u bazi Gvantanamo na Kubi, da se prisluškivanja podvrgavaju strožoj kontroli njihove opravdanosti.
Fer tretman i dalje ne uživaju mnogi Amerikanci – proizlazi, takođe, iz izveštaja, pa se navodi da visoka stopa nezaposlenosti, delikti mržnje, siromaštvo, neodgovarajući smeštaj, nedostupnost zdravstvene zaštite, srednjoškolskog obrazovanja, platne disproporcije, kao i opstajuće rasne i polne podvojenosti, više pogađaju manjinske zajednice – Afroamerikance, Latinoamerikance, muslimane, Azijate, Indijance, homoseksualce…
Objašnjavajući domete raporta, predstavnik Stejt departmenta je izrazio i „nadu da će druge zemlje slediti primer” SAD, čije su vlasti, u izradi dokumenta, sarađivale sa organizacijama za unapređivanje ljudskih prava. Zvuči više originalno, međutim, napomena izveštaja da su Vašingtonu „dobrodošla zapažanja i preporuke članova Saveta UN koje mogu da nam pomognu na putu ka našem usavršavanju”.
Ova opaska će, pretpostavlja se, izazvati negodovanje opozicionih konzervativnih krugova, koji su više puta opominjali da „Amerika žrtvuje svoj suverenitet Ujedinjenim nacijama” i da se „odriče” svoje „izuzetnosti”. Oni su 2006. bili i protiv ulaska SAD u novoproglašeni Savet UN za ljudska prava, zamerajući mu „antiameričku sklonost” i to što su pod njegovim okriljem i „diktatorski režimi koji masovno guše građanske slobode”.
Tek po dolasku Obame na vlast, Amerika je konkurisala za mesto u Savetu i maja prošle godine ga dobila velikom većinom (gotovo 90 odsto) glasova članica UN. – Stalo nam je da ponovo igramo značajnu ulogu u svetskoj organizaciji – naglasila je tada ambasadorka Suzan Rajs.
Obamina administracija je u međuvremenu ispoljila pojačanu težnju da se niz složenih međunarodnih problema rešava konsultacijama sa što više učesnika. Iako se nije odrekla svih nasleđenih rešenja, donetih u svojevremenim uskim vašingtonskim krugovima, ona nastoji da bar za sopstvene poduhvate pridobije široku spoljnu podršku ili bar razumevanje. Izveštaj Savetu UN za ljudska prava, s priznavanjem sopstvenih nedostataka, projektovan je kao deo novog kursa.

Ostale vestiArhiva