"Spremni smo da u narednih pet godina plaćamo po 300 miliona forinti, ukupno 1,5 milijardi, na ime odštete žiteljima ugroženog podružja. Ogovornost za ekološku katastrofu bez presedana još nije moguće tačno utvrditi, ali jedini način da nekako tretiramo ljudsku tragediju jeste naknada štete", dodao je on na jednom Internet portalu.
U istragu o uzrocima obrušavanja zida jednog od rezervoara fabrike MAL kod Ajke, 4. oktobra, uključio se i Nacionalni istražni biro, koji je bio uhapsio generalnog direktora Zoltana Bakonjija, ali je on posle dva dana pušten da se brani sa slobode pošto sud za to kratko vreme nije uspeo da dokaže njegovu eventualnu krivicu.
Merenje štete u tri naselja i okolnom području je u toku, a u najugroženijem Kolontaru će ovh dana biti srušeno još dvadesetak kuća, u kojima nije moguće stanovati.
Prema mišljenju stručnjaka zatrovano je svega desetak centimetara zemljišta na mestima gde je lavina prošla, što ostavlja mogućnost revitalizacije čitavog područja.
Crvenkasti mulj se samo na nekoliko mesta pomešao s površinskim slojem, a tu analizu su potvrdili i eksperti Evropske unije i Svetske zdravstvene organizacije.
Stranci su se uključili i u nastojanje neimara da spreče dalje pucanje zida desete kasete jednog od rezervoara sa žitkom, snažno alkalnom masom.
Vojni inženjeri iz Austrije, poznati po izgradnji vojnih utvrđenja, došli su na poziv državnog sekretara za ekologiju Zoltana Ileša i već prionuli na posao.
Na severnom delu zida registrovana su četiri procepa, od kojih je najveći širok 58 centimetara i dug 25 metara. Kraj njega su iz helikoptera bacani betonski blokovi, a u planu je i izgradnja još jednog dodatnog zemljanog bedema.

Troje osumnjičenih za ekološku katastrofu
Agenti Nacionalnog istražnog ureda, mađarske varijante američkog Ef-Bi-Aja, danas su saslušali i treću osobu osumnjičenu da je svojim nemarom doprinela izlivanju crvenkastog otrovnog mulja iz fabrike aluminijuma MAL kod Ajke, na zapadu zemlje, saopšteno je u policiji.
Ovog puta se kao osumnjičena pojavila šefica laboratorije u pomenutoj fabrici, kojoj se stavlja na teret da nije pripremila plan zaštite ljudi i dobara od mogućeg kvara u fabrici, niti dala nalog da se ugrade uređaji za uzbunu.
Ona je ne samo odbila da sačini pismenu izjavu, već je uložila žalbu protiv saslušanja u svojstvu osumnjičene. Dozvoljeno joj je da se brani sa slobode.
Isto se dogodilo i sa tehničkim direktorom MAL-a Jožefom Deakom, saslušanom u petak, koji je optužen za identičnu stvar. Ni on nije dao pismenu izjavu, već je takođe uložio žalbu i na slobodi čeka epilog istrage i eventualno suđenje.
Jedino je generalni direktor fabriku za preradu i prodaju aluminijuma Zoltan Bakonji nakon saslušanja dva dana bio u pritvoru, ali ga je Gradski sud u Vespremu pustio na slobodu uz obrazloženje da u sadašnjoj fazi istrage nije moguće ustanoviti njegovu krivičnu odgovornost. U ekološkoj katastrofi bez presedana, koja je zadesila Mađarsku 4. oktobra, život je izgubilo devet ljudi, a povređeno je oko 150, od kojih se 65 još uvek nalazi u nekoliko bolnica.

Ostale vestiArhiva