„Dok nisam kročio na Filipine, mislio sam da se takve scene viđaju samo u filmovima“, kaže Andrej Maričić, jedan od učesnika "VIP Survajvera", koji je sa nama podelio utiske koje je poneo sa pustog ostrva gde se mesec dana borio da „preživi“.

Od povratka sa Filipina prošlo je dovoljno vremena da središ utiske. Kad sve sabereš i oduzmeš, kako bi opisao iskustvo koje si stekao učestvujući u rijalitiju „Survajver“?
- Iskustvo za ceo život, definitivno! Ni jedan snimak, niti moja priča, ne mogu dočarati taj osećaj. U trenucima kada sam preispitivao svoju odluku da odem na Filipine, proradio bi adrenalin, a u svesti mi je bio cilj koji sam zacrtao pre polaska – da pobedim sebe kad je najteže! Onog momenta kada sam kročio na aerodrom „Nikola Tesla“, po povratku sa Filipina, poželeo sam da se vratim. Ostrvo i avantura prosto mame nazad, bez obzira na svu proživljenu muku tokom 32 dana, slobodno mogu reći, pakla!

Šta si novo naučio o sebi tokom mesec dana borbe za preživljavanje?
- Shvatio sam da čovek može mnogo više nego što je i slutio. Granice su dalje nego što pretpostavljamo, a snaga koju ti daju osobe koje voliš, a nisu pored tebe, je nezamenljiva. Naučio sam da cenim male stvari, ali i shvatio da je najvrednije ono što te čeka kod kuće, ljudi koje voliš i koji tebe vole i cene.

Koja ti je bila prva pomisao kada si kročio na tamnošnje tlo?
- „Dobro, gde je taj Rambo?!“ Prizor koji sam ugledao asocirao me je na kadrove iz nekog ratnog filma.

Da li je bilo dana kada si pitao sebe: „Andrej, šta ti je ovo trebalo?“
- Dana? Misliš – minuta? (smeh) Čini mi se da sam to pitanje postavljao sebi svake sekunde. Ipak, ne žalim ni zbog jednog trenutka provedenog na ostrvu.

Koliko ti je trebalo da se privikneš na pomisao da ćeš biti uskraćen za neke uobičajene, svakodnevne stvari, kao što su: telefon, frižider, bojler...
- Ma, odvikneš se od toga pre nego što sletiš u Manilu, posle dvadeset sati leta. (smeh) „Survajver“ je takva igra da ti ne ostavlja vremena i mogućnosti da uopšte pomisliš na te stvari. Bitno ti je samo da preživiš, a pre svega da u celoj toj borbi ispadneš čovek prema drugima.

Šta ti je najteže padalo, a u kojim situacijama si sam sebe prijatno iznenadio?
- Najteže? Ljudi. Zašto? Videćete. (smeh) S druge strane, na kraj pameti mi nije bilo da ću nekada super spavati na bambusu, od koga su nam svima već posle dva noći ostale modrice na leđima.

Svi učesnici su smršali bar pet kilograma. Ti?
- Celih 13 kilograma! Trideset dva dana provesti na pirinču i vodi, malo li je?

Da li ste jeli nešto što ni u snu nisi pomislio da ćeš okusiti?
- Svašta se jelo. Ne bih da se prisećam. (smeh)

Priča se da ste bili suočeni sa zemljotresom, obilnim kišama, raznim prirodnim nepogodama... Da li si se plašio?
- Do momenta dok nisam stigao na Filipine, mislio sam da se takve scene viđaju samo u filmovima. Zaista je bilo zastrašujuće. Survajver u pravom smislu te reči! Definitivno!

Kada deliš dan sa ljudima koje pre toga nisi poznavao, a upućeni ste jedni na druge, koje osobine su od presudnog značaja? Šta treba zanemariti, a na čemu insistirati?
- „Survajver“ je takav šou, da maske padaju već nakon dva-tri dana. Nema mesta foliranju, i dovoljno je par razgovora da shvatiš ko je kakav. Naravno, svi smo različiti, pa je sasvim logično da ne odgovaramo uvek jedni drugima.

Pretpostavljam da si gledao prvu emisiju „Survajvera“, koja je u petak emitovana na Prvoj TV. Kakvi su utisci?
- Dok sam, kao običan gledalac, pratio ranije sezone, činilo mi se da to i nije tako strašno. Kao takmičar sam se uverio da je defnitivno surovo!

U kakvom sećanju ti je ostalo tamnošnje stanovništvo?
- Filipinci su siromašan narod, ali toliko prijatan i druželjubiv da su me oduševili. Obećao sam sebi da ću se sigurno vratiti tamo i provesti neko vreme u njihovim selima. Ne bi verovali koliko je malo potrebno tim ljudima za sreću. Vredi osetiti taj život.

Šta ljude iz tvog okruženja najviše zanima, a vezano je za ovo takmičenje?
- Ko je pobedio. (smeh)

Priča se da uskoro odlaziš put Holivuda. Da li je to tačno?
- Da, ta priča je aktuelna već skoro godinu dana. Trebalo je da odem u Ameriku krajem jula, ali je usledio poziv za VIP Survajver i odlazak na Filipine, te sam odložio taj put. Srećom, svi dogovori su postignuti putem mejlova, tako da sad čekam poziv iz Amerike, što je najteži deo priče. Ipak, nadam se najboljem! No, o toj temi ćemo drugom prilikom.

Ostale vestiArhiva