Nekadašnji rukometni reprezentativac SRJ i SCG Nenad Peruničić potpisao je ovog leta ugovor sa španskim šampionom Barselonom. Iako već u 35. godini života, igrač koji je tokom 12 sezona provedenih u inostranim klubovima osvojio čak 20 trofeja u prestižnim ligama i evropskim kupovima, još uvek je željan trofeja.

U razgovoru za „Blic“ izneo je svoje planove u katalonskom klubu, ali i viđenje krize s kojom se suočava srpski reprezentativni rukomet.

- Istina je da sam tri puta do sada odbijao poziv najtrofejnije klupske ekipe u Evropi - Barselone, ali sada, na kraju karijere, veliko je zadovoljstvo igrati nekoliko sezona u katalonskom klubu, koji je još uvek gladan trofeja kao i ja. Posle povrede ramena sam sve učinio da se što bolje oporavim i vratim na teren. Mislim da će mi nekoliko izazovnih takmičenja u kojima će učestvovati Barselona biti veliki motiv da stignem do novih trofeja. Očekuje nas prvenstvo Španije, Liga kup, Asobal kup, Liga evropskih šampiona - najavljuje Peruničić.
Svi su očekivali da ćete u Barseloni igrati sa dvojicom velikih prijatelja, Perićem i Škrbićem, ali izgleda da od toga ipak neće biti ništa?

- Perić, po svemu sudeći, odlazi iz Barselone. Ne mogu da shvatim čelnike mog novog kluba, jer su Katalonci osvojili Ligu šampiona i ove godine špansko prvenstvo najviše zahvaljujući sjajnim odbranama našeg golmana. Sigurno ima fantastičnu ponudu Foteksa, ali će njegov odlazak svakako predstavljati veliki hendikep za nas. Želeo sam da sa njim i sa Škrbićem završim karijeru u Barseloni, ali nismo imali sreće.
Do sada ste tri puta igrali u finalu Lige evropskih šampiona. Dva puta ste osvojili pehar, hoćete li ponoviti taj uspeh i u predstojećoj sezoni?

- Barselona je pretprošle godine osvojila Ligu šampiona, a u prošloj je to pošlo za rukom Sjudad Realu. Mislim da će španske ekipe i u narednom takmičenju odlučivati o pobedniku u Ligi šampiona. Nemačka liga možda ima više izjednačenih ekipa, ali pet vodećih španskih klubova je mnogo jako i obično igraju u završnicama međunarodnih kupova. Nemci ulažu mnogo, ali teško je da se njihovi klubovi mogu domoći finala. Igrao sam 1999. godine finale sa Kilom protiv Barselone, sa Magdeburgom sam nekoliko godina kasnije osvojio Ligu šampiona, i to je sve što su Nemci uspeli da ostvare u poslednjih nekoliko godina. Titule su osvajali Slovenci i Francuzi, pa mislim da će u narednom periodu uslediti apsolutna dominacija španskih klubova.
Igrali ste sa sjajnim rukometašima, a vodili su vas i odlični stručnjaci. Koga biste od njih izdvojili?

- Dragi su mi mnogi naši reprezentativci, a kada govorim o rukometašima iz drugih zemalja, onda moram da izdvojim Svensona, Kiseljeva, Lovgrena, Vislandera i Olsona, koji su obeležili protekli period u Evropi. Lovgren je najbolji napadač u rukometu, a Vislander najkompletniji igrač. Što se tiče trenera, posebno bih stavio akcenat na Jezdimira Stankovića, koji mi je pružio priliku u A reprezentaciji u 19. godini. Cenim Zorana Živkovića, Branislava Zeljkovića, a u inostranstvu je bez konkurencije Zvonimir Serdarušić, koji me je trenirao u Kilu. On je znao da uklopi zvezde u pobednički mozaik, veliki je radnik, sjajan taktičar i demonstrator. Ima mentalni sklop za čistu desetku, a za 12 godina rada u Kilu osvojio je devet titula.
Sa reprezentacijom ste osvajali medalje na evropskim i svetskim prvenstvima, ali su sada plavi pali na niske grane?

- Mi smo u reprezentativnom rukometu dotakli dno. Nama je potrebna metla kojom ćemo napraviti veliko spremanje - od ekonoma do menadžera. Imamo mi stručnjaka koji vrede, nikoga ne želim da potcenim, ali nama treba stranac koji bi se istakao autoritetom i sigurno mogao da vrati reprezentaciju u vrh svetskog rukometa, gde joj je i mesto. Za koju godinu trebalo bi da dobijemo šansu i mi iz generacije koja je stekla ime osvajajući trofeje u velikim klubovima, a tu mislim na Jovanovića, Škrbića, Stefanovića, Butuliju, Perića, mog brat Predraga, dva sjajna golmana, Đorđića i Stojanovića - zaključio je Peuničić.

Ostale vestiArhiva