Halifaks, Kanada – Oslovili smo se neposredno iako se prethodno nismo upoznali. Valjda je on brzim pogledom, kojim je često pronicao u svakojake pa i tajne prostora bivše Jugoslavije, pročitao natpis na mom bedžu, dok sam ja u njemu lako prepoznao međunarodnu „zvezdu” istraživačke publicistike.

S Mišom Glenijem, britanskim novinarom i istoričarem, razgovarao sam u Halifaksu, u pauzi trodnevnog zasedanja Foruma za međunarodnu bezbednost, čiji su organizatori bili nemački Maršalov fond Amerike i kanadska vlada, gde je on takođe imao status „zvezde”. Bio je voditelj tribine o organizovanom kriminalu i jedan od govornika na panelu o sajber (internetskom) kriminalu. Učinilo mi se da se novim nastupima nadovezuje na teme obrađene u svojim knjigama o raspadu Jugoslavije i delovanju mafije. Kad sam ga upitao da li je taj utisak tačan, odgovorio je potvrdno.

„Posle ratova na području bivše Jugoslavije, pažljivo sam pratio šta se događa u Srbiji, posebno posle ubistva premijera Zorana Đinđića. Činjenica da je Legija (Milorad Ulemek) prosto nestao dve godine, da bi se potom saznalo da je bio u Hercegovini, navela me je da razmišljam o prostiranju organizovanog kriminala izvan državnih granica. Po meni, razlozi za ratove u Jugoslaviji nisu bili prvenstveno nacionalistički, iako su možda tako počinjali, već su bili, ponajviše, izraz težnji grupa elite, međusobno povezanih, da prigrabe što više materijalnih koristi za sebe”, kaže Gleni.

On dodaje da je reč o političkoj, ekonomskoj, kriminalnoj eliti… te da je teško napraviti preciznu razliku između njih. „Kriminalni aspekt ratova je bio vrlo unosan.”

„Bilo je to već vreme globalizacije, vreme u kome je Evropa postajala bogatija i imala više novca za trošenje, i u kome je Balkan postao tranzitna zona ilegalnog prometa, na primer, droge iz Avganistana. Identifikovao sam tri osnovne kopče u lancu kriminalne aktivnosti: zone produkcije, distribucije (gde se našao Balkan) i potrošnje. Razmahu organizovanog kriminala s trgovinom ženama, narkoticima i ostalim doprinela je velika tražnja u zapadnoj Evropi za drogom, prostitutkama, neoporezovanim cigaretama. Istraživao sam vezu između jugoslovenske ratne situacije i situacija u zapadnoj Evropi i celom svetu. Zaključio sam da je rat bio i vrlo značajna mreža kriminalne aktivnosti, globalni fenomen”, kaže Gleni i dodaje da su ga na istraživanja o organizovanom kriminalu i globalizaciji podstakla iskustva stečena u bivšoj Jugoslaviji” (kao Bi-Bi-Sijev izveštač sa jugoslovenskih poprišta dobio je uglednu britansku nagradu).

Prema njegovim rečima, drugi kontinuitet se ogleda u okolnosti da je prilikom istraživanja o mafiji, sredinom ove decenije, sreo grupu sajber-kriminalaca u Brazilu i shvatio da je otvoreno novo veliko područje kriminalne aktivnosti.

Na opasku da nazirem izvesnu sličnost između rastakanja Jugoslavije, koja je takođe bila simbol raznovrsne povezanosti da bi potom podlegla udarima na te veze, i internetske moćne komunikacije koja je sada izložena razornim kriminalnim upadima, Gleni se osvrnuo samo posredno. „Sajber je kreativan fenomen, kreativan i za dobro i za zlo. Trebalo bi uspostaviti nekakvu kontrolu, ne znam kakvu, nad sajber-kriminalom koji se raširio po svim zemljama.”

Zanimalo me je šta istraživač svakojakih zala smatra najvećom savremenom opasnošću po svet, a on je odgovorio, kao iz topa, da su to „finansijsko-ekonomski potresi” koji, ako se ne srede na odgovarajući način, „mogu da dovedu do ratova među državama”. Ali, odmah je dodao da smo, zapravo, izloženi sadejstvu niza velikih pretnji.

„Uz privredne drame i sajber-kriminal, prete nam i širenje oružja za masovno uništavanje, i rast trgovinskog protekcionizma, i tenzije između Kine i SAD, a tišti nas i egzistencijalni problem u vidu klimatskih lomova…”

Ovakvi nalazi opravdavaju široka okupljanja bezbednosnih specijalista kakvo je bilo u Halifaksu, gde se isticalo i da je bezbednost ozbiljno narušena subverzivnim akcijama i da su mere bezbednosti osetno pojačane. Primetio sam da se tako, počesto, ljudska prava nalaze između čekića (povećane životne nesigurnosti) i nakovnja (zaoštrenih mera bezbednosti, na uštrb garantovanih sloboda).

„Mere bezbednosti se donose mahom kao reagovanje na određene situacije, a nema dovoljno strateškog promišljanja”, kaže Gleni i dodaje da će u narednih pet godina, prema njegovoj oceni, biti „velikih sudara između, s jedne strane, odbrane privatnosti i građanskih sloboda, a s druge, akcija internetskih bezbednosnih agencija”.

Asocirao je, čini mi se, na širok raspon delovanja. Da se Internet koristi i za širenje slobode izražavanja, i za dezinformacije, kao i za „krađe identiteta” pa i službena „presretanja” komunikacija.

Razgovor s Mišom Glenijem sugeriše da živimo u vanredno rizičnim vremenima. Ali i da će opasnosti biti manje ako je više onih koji ih istražuju i na videlo iznose, kao što to radi on.

Ostale vestiArhiva