Dablin je pod pritiskom da prihvati pomoć kako se kriza ne bi proširila na druge članice evrozone, pre svega Portugal i Španiju, i dodatno ugrozila stabilnost evra. Irci žele da izbegnu scenario u kojem bi, u zamenu za takvu pomoć, faktički izgubili samostalnost u vođenju sopstvene privrede. Irska kriza, koja je uglavnom posledica kraha prevelikih banaka u zemlji bila je tema noćašnjeg sastanka ministara finansija evrozone, a danas će biti i predmet razgovora na sastanku minsitara finansija svih članica Evropske unije. Ministri iz evrozone su odlučili da u Dablin upute novu delegaciju evropskih stručnjaka, a potvrđeno je i da je paket pomoći za Irsku manje više već spreman i da samo čeka na pristanak Dablina. Evropski Komesar za ekonomiju i monetarna pitanja je Oli Ren: "Irske vlasti su odlučne da rade sa Evropskom komisijom, Evropskom centralnom bankom i MMF-om - kako bi definisale najbolji način za pružanje potrebne pomoći povodom rizika na berzama - posebno u vezi sa svojim problematičnim bankarskim sektorom. To se može smatrati intenziviranjem priprema za potencijalni program, u slučaju da bude zatražen i da bude ocenjeno da je potreban." Predsednik EU Herman van Romej prethodno je upozorio da je u pitanju budućnost cele Evropske unije. Finansijska kriza u Portugalu i Irskoj izaziva sve veću zabrinutost. Strahuje se da će te dve zemlje biti prisiljene da od Evropske unije zatraže pomoć kako bi podstakle svoju posrnulu ekonomiju i bankarski sektor. Ubrzo potom se oglasila i Evropska komisija (EK), saopštenjem u kojem se navodi da fiskalni problemi Irske izazivaju zabrinutost za stabilnost čitave evrozone. Rešavanje fiskalnih problema Irske, kako je to istakla Evropska komisija, važno je za obezbeđivanje finansijske stabilnosti čitave evrozone. Vlasti u Lisabonu su pak upozorile na vrlo ozbiljne posledice ako se ova kriza proširi širom Evrope. Portugalski ministar finansija Fernando Teišeira doš Santoš je rekao da se zaraza širi kao šumski požar i da nijedna članica evrozone nije bezbedna. Irska vlada je priznala da je bila u kontaktu sa zvaničnicima Evropske unije, ali premijer Brajan Kauen i dalje tvrdi da tom prilikom nije zatražena finansijska pomoć: "Irska nije zatražila finansiranje države jer imamo dovoljno sredstava do polovine iduće godine. Jasno je da u evrozoni vlada velika zabrinutost zbog loših uslova na tržištu koji se pre svega odnose na loše uslove kreditiranja i normalno je da sa svojim partnerima razgovaramo o najboljem načinu da se u evrozoni održi finansijska i bankarska stabilnost." Ministar pravde Dermot Ahern je takođe kategorično odbacio navode da je Irska primorana da zatraži finansijsku pomoć: "Irska nije zatražila bilo kakvu pomoć Međunarodnog monetarnog fonda. Naravno da su naši zvaničnici u stalnom kontaktu sa Evropskom komisijom, ali to je slučaj i sa svim ostalim članicama Evropske unije." Dopisnik BBC-ja u Dablinu Mark Simpson međutim ističe da će irske vlasti pre ili kasnije morati da zatraže pomoć od Evropske unije, poput one koju je Grčka dobila u maju, jer je teško pronaći drugi izlaz u situaciji ekonomskog kolapsa:
"Irska ekonomija, kojoj su svojevremeno svi u Evropi zavideli, sada je, kako je to rekao jedan ekonomista ovde u Dablinu, trn u oku evrozone. Bez obzira na to da li će u narednih nekoliko nedelja Irska zatražiti pomoć, jedna stvar je sada u centru pažnje, a to je novi budžet, idućeg meseca, koji će biti najdrastičniji u devedesetogogodišnjoj istoriji zemlje. Ogromnom štednjom vlada će pokušati da nekako popuni crnu rupu u ekonomiji. Irci su vrlo ponosni ljudi, dvadesetih godina prošlog veka izborili su se za nezavisnost, i ne bi im bilo lako da zatraže pomoć od Evrope - zato će učiniti sve kako bi to izbegli. Ovdašnji ekonomisti, međutim, ocenjuju da nije pitanje da li će vlada biti naterana na takav potez, već kada će do toga doći." Iako vlada u Dablinu, kao što je naglasio premijer, nije primorana da u ovom trenutku pozajmljuje novac na međunarodnom tržištu, jer je to nedavno uradila i dovoljno napunila kasu za pokrivanje izadataka do polovine iduće godine, druge zemljama kojima je novac neophodan - poput Grčke, Portugala i Španije, moraju da pristanu na izuzetno loše uslove, odnosno visoke kamatne stope. To je domino efekat koji članice evrozone po svaku cenu žele da izbegnu.
A koliko je uopšte sam evro - valuta koju koriste države sa tako velikim razlikama na ekonomskom planu, izvor problema evrozone? To pitanje BBC je postavio ekonomskom analitičaru Sajmonu Tilfordu iz Centra za evropske reforme: "Kada je uvedena zajednička evropska valuta, nije se u dovoljnoj meri shvatalo da je za njen uspeh neophodan veliki stepen političke i ekonomske integracije. Monetarna unija koja dobro funkcioniše mora da bude integrisana u najvećoj mogućoj meri i zato je neverovatno da se neke vlade članica evrozone i dalje protive većoj ekonomskoj integraciji. Preduslov za dugoročni opstanak evra jeste da ekonomija evrozone postane jedna i jedinstvena ekonomija." Aktuelni problemi u nekim zemljama evrozone ukazali su i na još neke propuste, ističe sagovornik BBC-ja: "Sada znamo da članice evrozone moraju mnogo bolje da koordiniraju svoju politiku. Nije moguće da jedna članica sprovodi politiku koja može da bude uspešna samo na račun neke druge zemlje - u ovom slučaju mislim na Nemačku koja je tokom godina osigurala lavovski deo na tržištu evrozone i sada ima ogroman trgovinski suficit. A suficit za jednu zemlju podrazumeva deficit za drugu." "Neravnoteži koja vlada među zemljama evrozone nije se do sada poklanjalo dovoljno pažnje, a sada kada je ona izbila na površinu, veliko je pitanje da li štetne posledice mogu da se ublaže", stav je ekonomskog stručnjaka Sajmona Tilforda.

Ostale vestiArhiva