Među prvim velikim „tajnama“ koje je u nedelju uveče objavio britanski Guardian se otkriva da su lideri Ujedinjenih arapskih emirata tražili od Sjedinjenih Država vazdušne napada na Iran i da je američkim zvaničnicima naloženo da špijuniraju visoke predstavnike Ujedinjenih nacija. Iz objavljenih dokumenata koje je listu dostavio WikiLeaks se saznaje da su obaveštajne službe SAD špijunirale vodeće ličnosti UN, uključujući generalnog sekretara Ban Ki Muna.

Tajna direktiva državne sekretarke Hilari Klinton iz jula 2009. godine nalagala je prikupljanje elektonskih adresa, telefonskih i faks brojeva, detalja sa kreditnih kartica i brojeve letova osoblja UN-a. Takođe, zatraženi su tehnički detalji komunikacionog sistema zvaničnika UN-a, uključujući generalnog sekretara organizacije Ban Ki Muna, kao što su lozinke i šifre koje se koriste pri komunikaciji. Zahtevani su „biografski i biometrijski podaci“ predstavnika zemalja Saveta bezbednosti iz Velike Britanije, Kine, Rusije i Francuske. Slične instrukcije je izdala i Kondoliza Rajs, državne sekretarke iz Bušove administracije.

U drugom dokumentu se govori o izuzetno bliskim odnosima ruskog premijera Vladimira Putina i njegovog italijanskog kolege Silvija Berluskonija, što je izazvalo sumnje Vašingtona. Detaljno se opisuju „raskošni pokloni“, unosni energetski ugovori i uloga „sumnjivog“ Italijana koji tečno govori ruski jezik. Američke diplomate dodaju da ruske obaveštajne agencije koriste mafijaške šefove za izvođenje krivičnih operacija i da je ta veza toliko bliska da je Rusija postala „virtualna mafija država“.

Iz tih dokumenata pisanih izrazito "nediplomatskih jezikom" vide se stavovi Vašingtona o brojnim svetskim liderima, navodi Guardian na svom sajtu.

U dostavljenim dokumentima State Departmenta se za ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva navodi da "izigrava Robina Betmenu Putinu", za francuskog predsednika Nikolu Sarkozija da ima "autoritativni stil", a za italijanskog premijera Silvija Berluskonija da je "sujetan i neefikasan kao evropski lider" i "fizički i politički slab" političar predan "kasnim noćnim zabavama". U materijalu se Putin opisuje „alfa-mužjak“, Hamid Karzai kao „paranoik“ dok se za Angelu Merkel smatra da „izbegava rizik i da je retko kreativna“. Takođe se iranski lider Mahmud Ahmadinedžad upoređuje sa Adolfom Hitlerom. Predsednik Zimbabvea Robert Mugabe je u dokumentima nazvan "starim i ludim čovekom", libijski lider Moamer Gadafi "jednostavno čudnim", a izraelski premijer Benjamin Netanjahu kao "elegantan i šarmantan čovek, koji nikada ne održi obećanja".

Među iscurelim infomacijama ima i diplomatske prepiske vezane za davne istorijske događaje. U jednom dokumentu iz 1989. američki diplomata iz Panama Sitija razmišlja o opcijama prema panamskom lideru Manuelu Norjegi i opisuje ga kao „majstora za opstanak“. Po svemu sudeći autor tog pisma nije imao infomacije da će američke snage napasti Panamu nedelju dana kasnije i uhapsiti Norjegu.

U narednim danima mediji kojima je WikiLeaks dostavio podatke će objaviti seriju istraživačkih priča o tome na koji način Amerika upravlja svetom, piše nemački Der Spiegel i dodaje da ovakav razvoj situacije predstavlja politički kolaps američke spoljne politike. Nikada u istoriji se nije desilo, podseća Spiegel, da jedna supersila izgubi kontrolu nad tolikim brojem osetljivih informacija – podacima koji mogu pomoći u stvaranju slike o temeljima na kojima je izgrađena američka spoljna politika. Nikada ranije nije toliko jako uzdrmano poverenje američkih partnera nego sada kada su lični stavovi i preporuke za sprovođenje politike postali javni, konstatuje nemački list.

Listovi Guardian, New York Times, Le Monde, El Pais i Der Spiegel, kojima je WikiLeaks dostavio celokupan materijal, su najavili objavljivanje najinteresantinijih delova u narednim danima ali su takođe odlučili da neće celokupnu bazu podataka dati na uvid javnosti i da će cenzurisati identitete čije bi otkrivanje moglo da ugrozi živote. WikiLeaks, čija je stanica u nedelju bila meta masovnog hakerskog napada, je saopštio da takođe namerava da pusti samo limitiran broj dokumenata i da prikrije neka imena.

Bela kuća je u nedelju uveče najoštrije osudila objavljivanje poverljivih dokumenata SAD nazvavši ga "neodgovornim i opasnim", i ponovila da taj potez WikiLeaksa može da ugrozi živote pojedinih ljudi, prenele su agencije.

"Neka bude jasno, otkrivanje tih dokumenata može da izazove rizik za naše diplomate, pripadnike obaveštajnih službi i ljude čitavog sveta koji očekuju od SAD pomoć u promovisanju demokratije i transparentne vladavine", rekao je portparol predsednika SAD Baraka Obame, Robert Gibs.

Pentagon je takođe osudio objavljivanje tajnih američkih dokumenata koje je WikiLeaks "nezakonito pribavio", navodeći da je preduzeo mere kako bi se izbeglo da se to ponovi u budućnosti. Državna sekretarka Hilari Klinton je ove nedelje pokušala da umanji štetu kod američkih saveznika ličnim kontaktiranjem visokih zvaničnika u Nemačkoj, Saudijskoj Arabiji, Francuskoj i Avganistanu. Američkim ambasadorima u drugim zemljama je naloženo da unapred obaveste svoje domaćine o infomacijama vezanih za njih a za koje se mislilo da će zauvek ostati tajna. Vašington se sada suočava sa teškim zadatakom ubeđivanja svojih kontakata širom sveta da će njihova buduća konverzacija ostati poverljiva.

Vojni stručnjak Bredli Mening (22) osumnjičen je u junu ove godine da je sajtu Wikileaks omogućio pristup poverljivim informacijama, među kojima je i poslednja elektronska arhiva američkih ambasada širom sveta. Vojnika je otkrio bivši haker Adrijan Lamo kome je rekao da je on zaslužan za curenje poverljivog materijala. Nakon što se Mening poverio Lamou preko elektonske pošte da je zaslužan za dostavljanje dokumenta Lamo ga je prijavio agentima FBI i vojnim istražiocima, navodno, jer je bio zabrinut za bezbednost zemlje.

„Hilari Klinton i nekoliko stotina diplomata širom sveta će doživeti srčani napad kada se probude jednog jutra i saznaju da je arhiva tajne spoljne politike dostupna online za pretraživanje javnosti“ – pisao je tada Mening.

Ostale vestiArhiva