Spoljnopolitička i diplomatska služba Evropske unije danas je zvanično počela s radom i postojeće kancelarije EU širom sveta dobile su viši status, tako da su sada na nivou ambasada.
Predviđeno je da u spoljnopolitičkoj službi bude 7.000 zaposlenih, koji će obavljati poslove klasičnog ministarstva spoljnih poslova sa sedištem u Briselu i zastupati interese EU u 100 ambasada širom sveta, javili su evropski mediji.
"Evropska unija mora biti u stanju da reaguje na krize u svetu, naravno pre svega diplomatski. I zbog toga nam je spoljnopolitička služba tako važna", izjavio je nemački ministar spoljnih poslova Gvido Vestervele, naveo je "Dojče vele".
Evropski poslanik iz Belgije i pregovarač spoljnopolitičke službe Gij Verhofstad smatra da je sada kucnuo i čas za zajedničku evropsku spoljnu politiku.
"Budimo pošteni - do sada nije bilo nikakve zajedničke spoljne politike. Sećam se iračkog rata kojim smo se na nivou EU bavili celih 50 sekundi. Dvadesetsedmorica tada jednostavno nisu bila u situaciji da o tome raspravljaju, a kamoli da zauzmu zajednički stav. Tako nešto ne sme da se ponovi", smatra Verhofstad.
Do poslednjeg časa evropska diplomatska služba bila je jabuka razdora: vodili su se sporovi oko toga koliko će uticaja imati članice, kakva će biti njena struktura i ko će biti na najvišim položajima.
Uprkos svim sporovima, Ketrin Ešton, ministarka spoljnih poslova, ukazuje na pozitivne strane nove institucije.
"Ona omogućava saradnju svih 27 članica u spoljnoj politici. Nije reč o tome da se nekom nešto oduzme, nego se zajedničkim delovanjem obezbedjuje veći uticaj", kaže Ketrin Ešton.
Nova diplomatska služba je formirana u skladu sa odredbama Lisabonskog sporazuma kojim je određen način na koji Evropska unija funkcioniše.
Kritičari, međutim, tvrde da nova služba Unije predstavlja nepotrebno dupliranje postojećih ministarstava spoljnih poslova zemalja članica EU, preneo je britanski Bi-Bi-Si.

Ostale vestiArhiva