Felišja Volf Sajmon, astrobiolog i vođa istraživačkog tima, objavila je danas da su u slanom jezeru Mono u Kaliforniji otkrili bakteriju koja u svom DNK sadrži arsen, što je razlikuje od svih poznatih oblika života na Zemlji.

Neobični mikrobi, nazvani GFAJ-1, deo su uobičajene grupe bakterija - gamaproteobakterija.

"Današnji izveštaj o životu na Zemlji ima nešto neobično. To je život pronađen na Zemlji, ali ne kakav poznajemo", rekla je u uvodnom obraćanju Meri Vojtek, direktorka Astrobiološkog programa NASA-e u Vašingtonu, dodajući da je astrobiološki program posvećen istraživanju porekla i razvoju života u svemiru.

"Svi poznati oblici života na Zemlji izgrađeni su od ugljenika, vodonika, azota, kiseonika, sumpora i fosfora. Ovi elementi izgrađuju DNK, proteine i lipide", podsetila je Vojtekova, dodajući da je arsen je jedna od najotrovnijih supstanci za većinu organizama, a da je sada otkriven mikrob koji ga je inkorporirao u svoj DNK.

Dosadašnja nauka se uglavnom bazira na životu kakav mi, ljudi, poznajemo, istakli su naučnici, iako neki stručnjaci ukazuju na postojanje drugih, alternativnih vrsta života kakav može da postoji u svemiru, kako je dodala Sajmonova, na Marsu, Mesecu ili van Sunčevog sistema.

Sajmonova kaže da je život mnogo prilagodljiviji nego što zamišljamo.

"Ako nešto ovde, na Zemlji, može da uradi nešto tako neočekivano, šta još može život da uradi?", rekla je ona.

"Ne znamo ima li života u svemiru, ali se nadam da je moj rad primer za buduća dokazivanja šta je sve moguće", dodala je Sajmonova.

Mikrobi su, nakon što su izvađeni iz jezera, kako je navela, uzgajani u laboratoriji, u posudama u kojima je fosfatna so postepeno menjana za arsen. Bakterije su na kraju uspele da se razvijaju bez imalo fosfora, rekla je ona.

Jezero Mono poseduje neobični sastav, visoku koncentraciju soli, alkala i arsena, što je delimično posledica njegove izolacije od izvora sveže vode oko 50 godina.

Osim što ovo otkriće ukazuje na mogućnost razvoja drugačijeg života na Zemlji, ono takođe sugeriše da je život mnogo prilagodljiviji nego što se mislilo i da bi se takvi ili slični organizmi mogli prilagoditi životu u neprijateljskim uslovima svemira, poput na primer hladne atmosfere Titana, Saturnovog meseca, istakao je Stiven Bener, istaknuti član NASA iz Fondacije za primenjenu molekularnu evoluciju.

On je rekao da život bez fosfora ne bi trebalo da postoji, ali da smo sada svedoci suprotnom, jer pronađeni mikrobi imaju neobičnu sposobnost da "zamene" fosfor za arsen".

Naučnici su istakli da otkriće alternativne biohemije menja u potpunosti sve što znamo o životu na Zemlji i biologiji, ali i da širi potragu za životom van Zemlje.

Sajmonova je rekla da je poznato da neki mikrobi mogu da udišu arsen, ali da je ovo prvi put da se suočavamo sa mikrobom koji radi nešto novo, ugrađuje ovaj otrovni element u sebe.

Pamela Konrad, astrobiolog NASA-e, je istakla da je ovo otkriće sjajno, jer menja koncept hemijskog okruženja.

To otvara niz pitanja, evolucije biohemije, okruženja. Još ne znamo šta to čini dobru okolinu za život u svemiru, ali vidimo na ovom primeru da je moguće da se tolerišu razni uslovi, rekla je ona.

"Svi živi organizmi trebaju fosfor, a organizam koji ne treba fosfor, to je već iznenađujuće. Organizam zasnovan na arsenu je poput naučne fantastike", istakao je profesor Univerziteta Arizona Džejms Elser.

"Fosfora nema mnogo na našoj planeti, u SAD (u Severnoj Karolini, Floridi), Kini i Maroku, on svuda nalazi primenu, na primer kao veštačko gnojivo, pa je pitanje koliko će ga još biti. Zato je otkriće da postoji element koji ga može zameniti dragoceno", rekao je Elser, dodajući da otkriće bakterije GFAJ-1 menja temelje biohemije.

"Ako imamo ovaj mikrob sa arsenom, koji izgleda obično, diše kiseonik i sagoreva šećer kao i mi, i ako pogledamo u okolinu možda nećemo da vidimo da neki organizam koristi nešto drugo što ga pokreće", istakla je Sajmonova, dodajući da je arsen apsolutno povezan sa DNK otkrivene bakterije.
Ovo otvara mogućnosti da se i ljudski organizam ponaša drugačije, dodala je ona.

Strategija je da mislimo što je šire moguće, da postojeća merenja postavimo u odgovarajući kontekst, da ne tražimo isključivo DNK sa arsenom i fosforom već da gledamo šire, inače bi mogli da propustimo nešto novo, istakli su predstavnici američke svemirske agencije.

Bener je rekao da arsen može da "zavara" enzime zbog sličnosti sa fosforom, što podstiče razvoj molekule.

"Međutim, DNK tada brzo postaje nestabilan i puca jer molekula s arsenom nema čvrstu strukturu", dodao je on.

"Mi verujemo da je ono što će preživeti u raznim uslovima mikrob. Ono što ne verujemo je da organizam sa arsenom može da postoji, a on postoji", rekao je Bener.

Učesnici konferencije su, kako je NASA ranije najavila, Meri Vojtek, direktorka Astrobiološki program NASA-e u Vašingtonu, Felišja Volf Sajmon, astrobiolog NASA-e u Centru za geološka istraživanja u Menlo Parku, Pamela Konrad, astrobiolog NASA-e u Svemirskom centru "Godard" u Grinbeltu, Stiven Bener, istaknuti član iz Fondacije za primenjenu molekularnu evoluciju iz Gejnsvila i Džejms Elser, profesor Univerziteta Arizona.

Ostale vestiArhiva