U Egiptu, demonstranti su i dalje okupljeni na centralnom Trgu Tahrir u Kairu. Na početku pregovora Vlade i dela opozicije, još nema dogovora da se odmah sprovedu političke reforme.
Dogovoreno je da se formira komisija za ustavne reforme, omogući sloboda štampe, oslobode uhapšeni tokom antivladinih protesta i ukine Zakon o vanrednom stanju, kada to dozvoli bezbednosna situacija.
Potpredsednik egipatske vlade, Omar Sulejman, ponudio je da se formiraju radne grupe koje bi pripremile predloge za izmenu Ustava, a čelnici opozicije predložili da se odmah uvedu mere za obnavljanje poverenja, uključujući ukidanje vanrednog stanja u zemlji.
Predstavnik i dalje zabranjenog Muslimanskog bratstva Mohamad Morsi rekao je da Vlada nije prihvatila većinu predloga opozicije. Muslimansko bratstvo, iako veoma uticajno, podeljeno je iznutra i nema jasnu političku platformu.
Iako protesti na Trgu Tahrir i dalje traju, život u Kairu se postepeno normalizuje. Ulice su, prvi put u proteklih nedelju dana, pune automobila, a otvorene su i banke i prodavnice, a berza u Kairu je do daljeg zatvorena. Egipatska ekonomija pretrpela je veliku štetu zbog nereda u zemlji, a vlada preduzima mere za obnavljanje privrednih aktivnosti.
Američki predsednik Barak Obama uveren je da Egipat ne može da se vrati u stanje kakvo je bilo pre pobune protiv predsednika Mubaraka, naglašavajući da je sada vreme za promene.
Obama je rekao da samo predsednik Mubarak zna kada će se povući, ali da je jasno da Egipćani žele slobodne i poštene izbore i reprezentativnu vladu.
Jasno je da narod Egipta želi slobodu i otvorene i pravične izbore, rekao je Obama i umanjio mogućnost da bi Muslimansko bratstvo moglo dobiti krupnu ulogu u novoj vladi u Kairu, jer nema većinsku podršku.

I "faraoni" moraju da odu
Mubarak, koji je na čelo države došao oktobra 1981. godine, posle atentata na Anvara el Sadata, sve do sada razmišljao je da se ponovo kandiduje za šefa države. Ali, i "faraoni" imaju svoj kraj.
Kao mogući naslednici Mubaraka najčešće se pominju dve ličnosti, doskorašnji direktor IAEA Mohamed el Baradej i Amr Mohamed Musa, egipatski diplomata koji je od 2001. godine generalni sekretar Arapske lige.
Mubarakov režim je odmah shvatio odakle duvaju opasni vetrovi i državni mediji već nazivaju El Baradeja "izdajnikom", a njegov poziv na političke reforme porede sa pokušajem "ustavnog udara".
Zbog toga što je decenijama živeo i radio u svetu, od Njujorka do Ženeve, mnogi tvrde da još nije pustio dublje korene u narodu, iza sebe nema ni političku partiju. Svestan toga, on je nedavno osnovao pokret Nacioanlni savez za demokratske promene.
Poznavaoci prilika u Egiptu navode da više simpatija u narodu ima Amr Musa, dugogodišnji šef diplomatije, koji je 2004. godine, kada su njegove pristalice sakupile na desetine hiljada potpisa, odbio da se kandiduje za predsednika na izborima koji su održani godinu dana kasnije.
Musa je, međutim, nedavno izjavio da je promenio odluku i da bi mogao da se kandiduje na izborima 2011. godine.
U međuvremenu, Musa se sastao sa El Baradejem i pretpostavalja se da su razgovarali o sprovođenju ustavnih reformi koje bi omogućile održavanje transparentnog izbornog procesa.
Kao mogućni naslednik pominje se i Omar Sulejman, koga je Mubarak, kada je shvatio da brod počinje da mu tone, postavio za potpredsednika države, mesto koje dosad nije ni postojalo.
Vojnik i političar, šef obaveštajnih službi, Sulejman je očigledno čovek od poverenja vlasti, a u Kairu se špekuliše da bi mogao da nasledi dosadašnjeg "Faraona".

Ostale vestiArhiva