Japanski inženjeri su danas priznali da zakopavanje oštećenog nuklearnog kompleksa Fukušima u pesak i beton možda predstavlja jedini način da se spreči katastrofalno širenje radijacije, što je metod koji je korišćen prilikom černobilske nuklearne katastrofe 1986. godine.
Ovo je prvi put da predstavnici korporacije "Tokio elektrik pauer", koja rukovodi oštećenim nuklearnim kompleksom, pominje opciju zakopavanja Fukušime, što je, verovatno, znak da dosadašnji pokušaji hlađenja reaktora vodom iz helikoptera ne daju očekivane rezultate.
"Nije nemoguće da odlučimo da zabetoniramo reaktore. Ali sada prvo želimo da pokušamo da ih ohladimo", izjavio je jedan predstavnik kompanije "Tokio elektrik pauer", preneo je Rojters.
Vojni helikopteri juče su ispustili su oko 30 tona vode na reaktor 3, a upotrebljeni su i vodeni topovi zbog povišene radijacije, javili su japanski mediji. Najveća briga ostaje spoljašnje hlađenje reaktora broj 3 i na njemu se nastavlja prskanje vodom.
Japanski inženjeri očajnički pokušavaju da tokom dana uspostave napajanje električnom energijom oštećenog nuklearnog reaktora u elektrani "Fukušima - Daići (1)", kako bi izbegli katastrofu većih razmera.
Zvaničnici se nadaju da će uspeti da poprave napajanje strujom bar za dva od šest reaktora u Fukušimi 1. Struju bi trebalo da dobije prvo reaktor 2 danas a potom i reaktori 3 i 4 u nedelju, javljaju japanske agencije.
Ali samo napajanje nije gotovo rešenje jer stručnjaci nisu sigurni da će pumpe za hlađenje uopšte proraditi ili su nepopravljivo oštećene u zemljotresu i naknadnim eksplozijama u elektrani. Stručnjaci iz sveta nisu preterani optimisti.
Problemi u nuklearnom komplesku nastali su kada su posle zemljotresa jačine oko 9 stepeni Rihterove skale, koji je 11. marta pogodio severoistok i istok Japana, usled nestanka struje prestali sa radom sistemi za hlađenje reaktora koji su zbog toga počeli da se tope.
Četiri od ukupno šest reaktora u Fukušimi pretrpeli su požare, eksplozije, oštećenja struktura u kojima su smeštena jezgra reaktora, kao i delimično topljenje ili porast temperature u bazenima u kojima je skladišteno potrošeno nuklearno gorivo.
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA), sa sedištem u Beču, saopštila je danas da je temperatura u bazenima za skladištenje nuklearnog materijala u nuklearnom postrojenju "Fukušima Daići" u Japanu previsoka.
Prema ekspertima IAEA uobičajena temperatura u bazenima za skladištenje treba da bude manja ispod 25 stepeni Celzijusovih, ali ona od 14. marta raste, uprkos nastojanjima, da u nedostatku struje neophodne za hlađenje, vodom iz helikoptera i kamiona temperatura bude smanjena.
Prema IAEA temperatura u bazenu jedinice 5, prema poslednjem merenju, je iznosila 65,5 stepeni, a 62 stepena u jedinici 6.
"Istrošeno gorivo iz nuklearnog reaktora je visoko radioaktivno i stvara veliku toplotu. Operateri nuklearnih elektrana obično taj materijal skladište u bazenu sa vodom, kako bi se hladilo istrošeno gorivo i stvorio štit za radioaktivnost. Voda u bazenu za istrošeno gorivo se neprestao hladi kako bi se smanjila toplota od nuklearnog maerijala", objašnjeno je u saopštenju IAEA.
Temperatura bazena sa istrošenim gorivom se održava stalnim hlađenjem, što iziskuje neprestani izvor struje, koje u nuklearki Fukušima, oštećenoj u razornom zemljotresu i cunamiju koji je Japan zadesio 11. marta, još nema.
S obzirom na intenzivnu toplotu i zračenje koje ispušta istrošeno gorivo, nivo vode i temperatura u bazenima za skladištenje moraju biti nepredstano nadgledani. Ako gorivo nije pokriveno vodom, ili je temperatura dostigla tačku ključanja, ono može postati izloženo i stvoriti rizik od ispuštanja radioaktivnosti, podseća IAEA.
Radnici koji su sada u nuklearki se konstantno proveravaju na doze zračenja a ozračenost brine celu popuplaciju pa sekretar japanskog kabineta Jukio Edano insistira da ona nije na nivoima koji bi štetili ljudskom zdravlju, mada ima povišenih očitavanja.
Japanska agencija za nuklearnu energiju tvrdi da nivo radijacije u samoj nuklearki iznosi 20 milisiverta na sat, a granica koju ljudi mogu da podnesu je 100 na sat.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) smatra da je širenje radijacije lokalizovano i da ne postoji neposredna opasnost po zdravlje ljudi.
"Za sada nemamo informacije o većem širenju radioaktivnih čestica izvan zone iz koje je stanovništvo evakuisano", izjavio je direktor SZO Majkl O'Liri.
Za to vreme, milioni stanovnika japanske prestonice Tokija, koji je od Fukušime udaljen 220 kilometara, ne izlaze na ulicu, iako stručnjaci kažu da nisu ugroženi i da će vetar verovatno oduvati radioaktivne čestice preko Tihog okena.
Japanski Crveni krst je saopštio da je Tokio bezbedan za turiste, ali aviokompanije organizuju vanredne letove kako bi prevezle na hiljade ljudi koji žele da napuste Japan.
Neke zemlje, među kojima je i Srbija, uvele su preglede putnika koji stižu iz Japana i žele da provere nivo kontaminacije u organizmu.
Edano je dematovao da je Japan odbio ponudu za pomoć SAD, kako su objavili japanski mediji, tvrdeći da se koristi specifična pomoć kad god i od koga god je neophodno.
Predsednik američke Nuklearne regulatorne komicije Gregori Jacko smatra da će Japancima trebati dani a moguće i nedelje da Fukušima kompleks stave pod kontrolu, prenosi Bi-bi-si.
Šef Međunarodne agencije za atomsku energiju Jukija Amano danas je sa timom međunarodnih stručnjaka u Japanu, kako bi se upoznao sa situacijom na licu mesta.
U Japanu je danas u 14:46 po lokalnom vremenu, tačno nedelju dana posle zemljotresa, održan minut ćutanja.
Broj poginulih i nestalih u zemljotresu i džinovskom cunamiju visine 10 metara, koji je opustošio istočnu obalu ostrva Honšu, dostigao je 16.893. Zvanično je potvrđeno da je u zemljotresu i njime izazvanom cunamiju poginulo 6.539 osoba, dok je sudbina 10.354 ljudi još uvek nepoznata.

Ostale vestiArhiva