Zapadne sile počele su rano jutros drugi talas vazdušnih udara na Libiju sa ciljem da napadnu protivazdušnu odbranu i onemoguće libijske avione da patroliraju nebom, kao i da zaustave napredovanje snaga lojalnih libijskom lideru Moameru Gadafiju ka Bengaziju.
Avioni Sjedinjenih Američkih Država zajedno sa avionima Velike Britanije, Francuske, Italije i Kanade izveli su bombardovanje uz obrazloženje da se akcija nastavlja i da se odbacuje prekid vatre koji je libijska vojska objavila kasno sinoć, prenela je agencija Rojters.
Iz britanskog ministarstva odbrane saopšteno da je njihova podmornica kasno sinoć ispalila rakete "tomahavk" kao deo drugog talasa napada na primeni Rezolucije 1973 Ujedinjenih nacija (UN), pošto su u subotu uveče i nedelju ujutru američki i britanski ratni brodovi i podmornice ispalile 110 "tomahavk" raketa.
S druge strane, kasno sinoć libijski zvaničnici odveli su reportere sa Zapada u Gadafijevu rezidenciju u Tripoliju, gde se nalaze privatne odaje ali i vojna kasarna, protivavionske baterije i drugih vojna oprema kako bi videli "mesto raketnog napada dva sata ranije".
"To je varvarsko bombardovanje", rekao je portparol libijske vlade Musa Ibrahim pokazujući delove gelera koji su, kako je rekao, "deo raketa".
On je dodao "da je to u suprotnosti sa američkim i zapadnim izjavama - da to nije cilj njihovog napada".
U strahovitoj eksploziji, sa zemljom je sravnjena jedna od zgrada Gadafijevog rezidencijalnog kompleksa Bab al Azizija u Tripoliju.
Četvorospratna zgrada na kojoj su vidljive dve ogrome rupe od krstarećih raketa nalazi se svega pedesetak metara od šatora u kojem je Gadafi obično primao goste, navode agencije.
Razrušena zgrada lidera Libije nije jedino što bi građane Srbije podsetilo na NATO bombardovanje, jer se ubrzo po napadu na rezidenciju Gadafija u neposrednoj okolini pojavili prepoznatljivi "čuvari mostova". Kao i u Srbiji ovi "spontano organizovani" građani javno i medijski dobro propraćeno pružaju podršku svom vođi i telima "štite civilne objekte od bombardovanja".
Britanska agencija navodi da izvan Bengazija još tinjaju pogođeni tenkovi i trupe Gadafijevih snaga na onom što je ostalo od glavnog puta.
Ugljenisana tela, najmanje 14 vladinih vojnika leze razbacani po pustinji i postoje strahovanja da će preživeli pokušati da se probiju grad i potraže sklonište od vazdušnih napada među civilnim stanovništvom.
Istovremeno u centralnom Bengaziju na istoku Libije ima sporadičnih eksplozija, a teške razmene vatre mogla se čuti na ulicama prošle noći u trajanju od, oko 40 minuta.
Agencije navode da je u toku ofanziva pobunjenika u gradu Al Zavitina južno od Bengazija.
Na zapadu, u grad Misrata ušli su Gadafijevi tenkovi pošto je pogođena vojna baza u udarima zapadnih snaga u subotu.
"Ima borbe između pobunjenika i snaga Gadafija. Njihovi tenkovi su u centru Misrata. Ima toliko mnogo žrtava i ne možemo ih prebrojati", potvrdio je Abdelbaset portparol pobunjenika u Misrati.
Iz Vašingtona su proglasili uspešan početak operacije "zatvaranja neba" nad Libijom a ministarstvo odbrane SAD je saopštilo da u operaciji koalicionih snaga u subotu i juče nije izgubljen nijedan avion i da su se svi piloti bezbedno vratili sa zadatka.
Tokom konferencije za novinare u Vašingtonu, portparol američkih oružanih snaga "pružio je garancije" da se Gadafi ne nalazi među metama vojnih udara.
Istovremeno, Pentagon tvrdi da nema dokaza da su dosadašnji vazdušni napadi, sprovedeni pod okriljem rezolucije 1793 kojom je izglasana zona zabrane letova nad Libijom, izazvali civilne žrtve među libijskim stanovništvom.
Generalni sekretar UN Ban Ki-mun izjavio je sinoć da se nada da će libijska vojska "održati reč" i da će se pridržavati prekida vatre.
"Najiskrenije se nadam i pozivam libijske vlast da održe reč. Oni su nastavljali napade na civilnu populaciju. Ta (ponuda o prekidu vatre) tek treba da bude proverena i dokazana", rekao je Ban na konferenciji za novinare u Egiptu.
Savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Tom Domilon odbacio je prekid vatre koji je proglasila libijska vojska.
"Naš stav u ovom trenutku je da to nije istinito, ili je odmah prekršeno", rekao je Donilon novinarima koji prate predsednika Baraka Obamu tokom posete Brazilu.
Režim Muamera al Gadafija prvi put je proglasio prekid vatre u petak, pošto je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio rezoluciju 1973, kojom je odobrio upotrebu "svih neophodnih mera", uključujući i uvođenje zone zabrane letova, sa ciljem sprečavanja ubistava civila u borbi režima sa pobunjeničkim snagama.
Gadafijeve trupe su, međutim, kako navodi Agencija Frans pres, nastavile napade na pobunjenička uporišta u Bengaziju, "primoravši" američke, britanske i francuske snage da intervenišu vazdušnim udarima u skladu sa rezolucijom.
Libijska vojska sinoć izdala novu naredbu svim jedinicima da poštuju prekid vatre i to u trenutku kada se drugu noć zaredom očekuju napadi koalicionih snaga, javio je AFP.
Predstavnik libijske vojske rekao je da je takva odluka doneta nakon što je Afrička unija pozvala na momentalan prekid neprijateljstava u zemlji.
U međuvremenu, Gadafi je pozvao svoje sledbenike da nenaoružani krenu u mirovni marš na pobunjeni Bengazi.
Gadafi namerava da organizuje mirovni marš hiljada svojih pristalica na Bengazi, najveći grad koji kontrolišu pobunjenici.
U takozvanom "zelenom maršu" trebalo bi da učestvuju nenaoružani civili i predstavnici parlamenta, a svi oni bi u rukama trebalo da nose maslinove grančice, prenosi Dojče vele.
Zona zabranjenih letova iznad Libije uvedena je tokom vikenda pod mandatom UN. Francuski, američki i britanski brodovi počeli su uveče 19. marta sa gađanjem libijskih vojnih meta.
SAD su rasporedile 19 borbenih aviona, uključujući i stelt bombardere. Španija, Belgija i Kanada dale su svoj doprinos misiji u Libiji sa borbenim avionima i drugim naoružanjem.
Italijanski i danski borbeni avioni takođe su učestvovali u uvođenju zone zabranjenog leta, dok je i Katar prebacio letelice u položaj za učešće u misiji.
Neobična situacija odvija se i na moru. Gde su libijski vojni službenici ukrcali su se na italijanski tegljač "Aso 22" u luci u Tripoliju, na kojem su se nalazila osmorica Italijana, dva Indijca i Ukrajinac, a brod je u nedelju isplovio ka severozapadu i, prema najnovijim informacijama, svi članovi posade su dobro, ali i dalje nije jasno s kojom namerom je brod isplovio.
Italijanski ministar odbrane Injacio la Rusa upozorio je da će preduzeti sve neophodne mere da oslobodi posadu broda, koji je opsluživao rad naftnih platformi severno od libijske obale.
Vlasnik broda, napuljska firma "Augusta ofšor", saopštila je da su službenici luke u Tripoliju tokom petka i subote boravili na brodu, zatraživši da pregledaju i fotografišu njegovu opremu.
Brod se, kako je saopštila napuljska kompanija, kasnije uputio ka severozapadu, a posada je dobro.
Ministarstvo spoljnih poslova Italije saopštilo je da se brod kreće prema naftnoj platformi i da se na njemu najverovatnije još nalaze libijski vojnici.
Šef diplomatije Franko Fratini kazao je da je situacija zbunjujuća, i zamolio je Tursku, koja trenutno zastupa italijanske interese u Libiji po zatvaranju ambasade te zemlje u Tripoliju, da posreduje kod libijskih vlasti u rešavanju problema.
Među Libijcima koji slave vojnu intervenciju na svoju zemlju su oni u Bengaziju. Predstavnik pobunjenika Abdel Hafiz Goga tvrdi da je do sada u pobuni protiv Gadafija poginulo više od 8.000 ljudi i u razgovoru za arapsku televiziju Al Džazira kritikovao je zamerke Arapske lige zbog vojne akcije protiv Libije.
Amr Musu, generalni sekretar Arapske lige koja je ranije zatražila uvođenje zone zabrane letova iznad Libije da bi se zaštitili civili, ali je naknadno osudila bombardovanje civila.
"Ono što se u Libiji dogodilo počelo je od cilja da se uspostavi zona zabrane letova, a ono što smo mi želeli je zaštita stanovništva i sprečavanje daljih bombardovanja civila", rekao je novinarima Musa.
Musa je rekao i da su u toku pripreme za hitan sastanak 22 članice Arapske lige, na kojem će Libija biti glavna tema.
Stanje na terenu nije jasno od početka pobune, jer je kretanje novinara otežano i pod konstatnom su pretnjom hapšenja ili čak ubistva. Posle ubistva snimatelja Al Džazire i hapšenja novinara Njujork tajmsa, nestala su još trojica novinara, uključujući dvojicu iz francuske novinske agencije Frans presa.
U saopštenju AFP-a kaže se da su poslednji put imali kontakt sa novinarom Dejvom Klarkom i fotografom Robertom Šmitom u petak uveče, kada su njih dvojica poslali redakciji poruku preko interneta.
Klark (38) i Šmit (45) naveli su u poruci da planiraju da u subotu otputuju u oblasti na nekih 30 kilometara od grada Tobruka, na istoku Libije, i tamo se sastanu sa protivnicima libijskog vođe Moamera Gadafija, kao i da pričaju sa ljudima koji su pobegli zbog borbi.
S njima je bio i fotograf agencije Geti, Džo Ridl, s kojim je poslednji kontakt takođe bio u petak uveče, navodi AFP.
Četiri novinara Njujork tajmsa prošle nedelje su uhvatile libijske provladine snage, dok su izveštavali o sukobima na istoku zemlje.
Njujork tajms je saopštio da je redakciji rečeno da će oni biti oslobođeni.

Ostale vestiArhiva