Aleksandar Šapić, jedan od najboljih i svakako najskuplji vaterpolista sveta, ovog leta sa kolegama iz reprezentacije skuplja zlatne medalje na velikim takmičenjima. Pre toga je prešao u ruski Šturm za milion evra. I ostao s obe noge na zemlji! Još uvek je pun motiva da se dokazuje. Vlasnik mnogobrojnih medalja sa najvećih svetskim manifestacija ne razmišlja još o povlačenju. Sa 28 godina uveren je da može još mnogo da pruži. Predviđa sebi bar još pet šest godina vrhunskih kreacija.
- Još kao klinac bio sam potpuno posvećen sportu. Gledao sam prenose na TV i rekao sebi da ću jednog dana i ja biti vrhunski sportista. Moj moto je: biti najbolji. Nikada se nisam zadovoljavao prosekom. Uvek i iznova moram da se dokazujem. Jer, ako utrošiš toliko vremena i energije i ne budeš najbolji, ne budeš na vrhu, čemu onda sve to? Čemu sati treninga, znoja, odricanja...
Reprezentaciju početkom septembra očekuje najznačajniji test - EP u Beogradu?
- Biće mnogo teško. Kada si uspešan, a mi smo mnogo uspešni, javlja se zavist, rivali čine sve da te onemoguće. Ali, ja mislim da je realno, ukoliko sve ide po planu, da se sa Mađarima sretnemo u finalu, a prema nekim računicama s Hrvatima bismo se sastali u polufinalu. Igraćemo pred našom publikom i ne mislim da će to biti negativan pritisak. Naprotiv, smatram da će naša publika u pravom smislu reči biti igrač plus. Do još jednog zlata.
Koliko je nedavno razdvajanje sa Crnom Gorom oslabilo našu reprezentaciju?
- Ja sam želeo da što duže budemo zajedno, a posle razdvajanja ostali smo bez pet vrhunskih, svetskih igrača. Prazninu su popunili mladi i, srećom, to se nije odrazilo na rezultate. Ovi mladići će za nekoliko godina stasati u vrhunske vaterpoliste i moje je da ih, pred odlazak u penziju, izvedem na šampionsku stazu. To sam sebi zacrtao.
Vaterpolo je sport snage, nekada grub. Da li Šapiću "pukne film"?
- Postoji neki kodeks među igračima. Nema hvatanja za jaja. Iako se to ne vidi, ti zahvati se ne koriste. Može sve drugo, ali muda se ne diraju. Uglavnom se sve svodi na to da onemogućiš protivnika da dođe do lopte, da uđe u šansu. Mada, ima ludaka, ima izrazito grubih igrača. Par Amerikanaca, Australijanaca, ali to je zato što nisu majstori ovog sporta.
Prema nekim ispitivanjima, "slabiji pol" najviše dolazi na vaterpolo utakmice. Šta mislite zašto?
- Generalno, sportisti su ženama privlačniji. A vaterpolisti možda još više, jer se vidi baš sve. Ponuda je kompletna, ako se izuzmu kupaće gaće. Znači, nema laži, nema prevare...
Konačno, kakva su očekivanja od novog kluba, ruskog Šturma?
- U Šturmu su mi objasnili da čovek koji daje lovu, a ušao je sa velikim sredstvima, želi odmah i šampionsku titulu, Evrokup, sve... Rekao sam im da to tako ne može i ubedio ih da moramo prvo da se pojačamo. Dobio sam godinu dana "fore".
S. Stojanović

Jesam u DS, ali neću u političare

Nedavno ste se učlanili u Demokratsku stranku. Koji su bili Vaši motivi za tu odluku?
- Ne razumem zašto ja kao vrhunski sportista ne bih javno rekao čiji sam simpatizer? Ušao sam u DS zbog Borisa Tadića. Ljudi žele bolje, nastoje da nešto krene na bolje. Ja nemam ništa protiv onih koji glasaju za radikale. Svako ima pravo na svoj izbor. Neću u političare, ali želim da imam svoju stranku u koju ću da verujem. U Srbiji je tragedija što odeš s politikom na spavanje i budiš se sa njom.

Umalo da 'prošvercujemo' "Bože, pravde"

Koliko će značiti ako na EP u Beogradu ipak budemo igrali kao Srbija, sa srpskom zastavom i himnom "Bože, pravde"?
- Ma, moglo je to i sada u Atini. Stavili Grci zastavu Srbije na jarbol, a mi hteli i "Bože, pravde". Vodeći ljudi Svetske vaterpolo organizacije rekoše da mora zastava SCG i stara himna. Pokažemo im zastavu Srbije. Ama, oni bi progutali i himnu da smo im ubacili disk. Ma, pojma nemaju ni o zastavama ni o našoj himni.

Ostale vestiArhiva