Premijer Papndreu je, u nastojanju da prevaziđe političko-ekonomsku krizu, smenio ministra finansija Jorgosa Papakonstatinua, koji je bio arhitetkta spornog programa štednje.
Novi ministar finansija biće dosadašnji ministar odbrane Evangelos Venizelos koji će istovremeno biti i zamenik predsednik vlade, dok će Papakonstantinu ostati u vladi, ali će voditi resor zaštite okoline, javile su agencije.
Novi ministar spoljnih poslova biće Stavros Lambrinidis, koji je dosad bio član Evropskog parlamenta sa liste vladajućeg PASOK-a. Za ministra odbrane imenovan je Panos Bedlitis.
Premijer Papandreu pokušava da promenama u vladi, koja se suočila sa otporima iz opozicije, sindikata, a i sopstvenih redova, obezbedi podršku u parlamentu za svoj sporni program štednje.
Vlada je predložila da se smanje plate, povećaju porezi, smanji broj zaposlenih i privatizuju javne kompanije.
Na taj način treba da se u ovoj godini uštedi više od šest milijardi evra, što je preduslov da se dobije novi kredit od MMF i evropskih finansijskih institucija.
Papandreu je juče, u obraćanju poslanicima parlamenta, poručio da će nastaviti da se pridržava aktuelnog ekonomskog kursa i pozvao opoziciju da zajedno sa vladajućom strankom PASOK postigne konsenzus o najvažnijim pitanjima.
Premijer Grčke se suočava sa najvećim izazovom u političkoj karijeri i, ukoliko njegova nova vlada ne dobije poverenje u parlamentu, Grci će uskoro morati vanredno na birališta.
Predsednik republike Karolos Papljuas pozvao je juče naciju da u ovom delikatnom trenutku pokaže odgovornost, kako bi se zemlja izvukla iz krize.
U opoziciji oštro kritikuju vladu i traže njenu ostavku i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.
Paralament bi trebalo početkom iduće nedelje da izglasa (ne)poverenje vladi, posle čega će se izjasniti i o merama štednje.
PASOK sada u parlamentu ima 155 od ukupno 330 poslanika, ali se do kraja ne mogu isključiti disidenti u njegovim redovima.
Spekuliše se da bi, ukoliko bi došlo do formiranja vlade nacionalnog spasa, to mogla da bude samo privremena vlada i uvod u nove izbore, pošto su konzervativci još ranije kao uslove postavili odlazak Papandreua, kratak mandate vlade - od četiri ili pet meseci - i održavanje prevremenih izbora.
Stanje u Atini u četvrtak bilo je mirno, nakon nasilnih protesta u sredu ispred parlamenta, kojima je prethodio generalni štrajk vodećih sindikata javnih službi.
Štrajk zbog novih mera štednje paralisao je zemlju, a radi jedino vazdušni saobraćaj.
Papandreu je u četvrtak, u obraćanju parlamentu, izjavio da će nastaviti da radi na primeni reformi i da traži širi konsenzus među političkim strankama u Grčkoj.
"Na izazove koji nam predstoje odgovorićemo stabilnošću i ostankom na reformskom kursu", dodao je on.
Sa druge strane, Nemačka želi da Evropska unija odgodi usvajanje novog paketa pomoći Grčkoj kako bi na taj način kupila vreme za postizanje kompromisa o učešću privatnih kreditora u tom paketu.
Nemačka je, naime, predložila da privatni kreditori pristanu na odlaganje roka dospeća obveznica koje poseduju, ali se tome protivi Evropska centralna banka (ECB), zvanični Pariz i Evropska komisija.
Grčki sindikati su ove godine dva puta održavali proteste zbog državnih mera štednje i privatizacije. Novi paket tih mera Skupština bi trebalo da razmatra do kraja juna.
Nove mere su predložene dok Grčka, EU i MMF raspravljaju o mogućnosti da Grčka ponovo dobije finansijsku pomoć iz inostranstva.
Grčkoj je u maju 2010. godine odobrena pozajmica na tri godine u nekoliko tranši, ukupne vrednosti 110 milijardi evra.

Ostale vestiArhiva