Zabrinut da bi Italija mogla da bude sledeća članica zone evra koju bi zahvatila dužnička kriza, Međunarodni monetarni fond zatražio je od Italije da „odlučno sprovede” mere kako bi smanjila svoju zaduženost.

Koliko je situacija ozbiljna ukazuje i odluka italijanskog premijera Silvija Berluskonija da u posetu Beogradu u petak ne povede ključne ministre ekonomskih resora zahtevajući da se hitno i detaljno pozabave rešavanjem dužničke krize kako bi Italija izbegla sudbinu Grčke i drugih „perifernih” članica evrozone kojima preti bankrot.

MMF je u svojoj analizi ocenio da je vlada Italije možda previše optimistična u pogledu izgleda za ekonomski rast zemlje.

„Direktori (MMF) su naglasili da je odlučno sprovođenje mera iz tog paketa od ključnog značaja, a neki od njih smatraju da bi dodatne mere štednje mogle imati pozitivan uticaj na poverenje tržišta”, ukazano je u saopštenju Fonda.

Eksperti MMF-a ocenjuju da italijanski planovi za reformu poreskog sistema nisu dorađeni i da vlada mora da učini više na podsticanju ekonomije. „Samo će održiv rast doprineti smanjenju bremena javnog duga”, navedeno je u saopštenju.

Prema prognozi MMF-a, italijanska ekonomija će ove godine ojačati jedan odsto, prema rastu od 1,3 odsto u 2010.

Italijanski ministar finansija Đulio Tremonti predložio je budžetske uštede od 48 milijardi evra u narednom trogodišnjem periodu. Cilj je da se budžetskideficit svede na nulu do 2014, sa ovogodišnjih 3,9 odsto bruto nacionalnog proizvoda.

Zabrinutost investitora za finansijsku situaciju Italije dovela je u utorak do povećanja prinosa na italijanske desetogodišnje obveznice na 5,8 odsto, pre nego što je juče došlo do povlačenja na 5,6 procenata.

Analitičari ukazuju da je taj prinos i dalje blizu nivoa na kojima će italijanska vlada imati problema da servisira svoj dug koji sada dostiže više od 120 odsto vrednosti BNP-a.

Zabrinutost zbog sve teže dužničke krize u zoni evra se nastavljanakon što je međunarodna agencija za određivanje kreditnih rejtinga „Mudis” juče snizila rejting irskog duga na neinvesticioni nivo, odnosno na status „otpad”, uz obrazloženje da postoje „rastući izgledi” da će toj zemlji biti potrebna još jedna tranša pomoć EU i MMF-a.

Irska je, uz Grčku i Portugaliju, jedna od tri članice evrozone koje su do sada dobile obilnu finansijsku podršku EU i MMF-a, u ukupnoj vrednosti oko 300 milijardi evra.

Trenutna krizna situacija zapravo je kombinacija dužničkih kriza, sa jedne, i osetljivog bankarskog sektora, sa druge strane.

Do kraja ove nedelje očekuju se rezultati „stres-testa” koji bi trebalo da ukažu na slabe tačke evropskih banaka, kako bi one mogle same da se rekonstruišu ili budu rekonstruisane.

„Rigorozan ’stres-test’, praćen brzom akcijom tamo gde je ona potrebna, osnovni je element našeg odgovora na krizu i doprinos zaustavljanju trenutnih turbulencija na finansijskom tržištu”, izjavio je komesar EU za ekonomska pitanja Oli Ren.

Finansijski stručnjaci kažu da je u toku bitka sa vremenom i da je evrozoni potrebno da već u sledećim danima reaguje i isporuči novi plan za spasavanje Grčke, kako bi se izbeglo da tržišna zbivanja izmaknu kontroli, i da se širenje krize ubrza.

Ostale vestiArhiva