Zlato ne donosi kamate, leži sklonjeno, postoji opasnost krađe i neobrađeno teško da bilo čemu služi. Unca deluje prilično nezanimljivo, teška je 31 gram, kao dva reda table čokolade - i uprkos svemu na ceni je većoj nego ikada.

- Zlato je uvek na ceni u vremenima krize ili kada ljudi očekuju krizu - kaže Fridrih fon Mecler, vlasnik privatne banke “Mecler”.

Uplašeni od dužničke krize koja preti Evropi i političke nestabilnosti u SAD, mnogi investitori beže u navodno sigurnu luku: trenutno unca zlata košta više od hiljadu i po dolara i dvostruko je skuplja nego pre dve godine.

- Zlato trenutno deluje kao čvrsta stena u buri. Mislim da će biti na ceni sve dok ne budu rešene dužničke krize u Evropi i SAD - procenjuje Eugen Vajnberg, analitičar tržišta u “Komercbanci”.

Nije uvek tako bilo. Krajem devedesetih godina unca zlata koštala je samo 300 dolara što je jedva pokrivalo troškove proizvodnje. Tada centralne banke nisu smatrale da je potrebno da papirni novac podupiru zlatom. Australija je, na primer, 1997. za šest meseci prodala dve trećine rezervi zlata i time dodatno oborila cenu. Proizvodnja je bila smanjena širom sveta, zatvarani su rudnici zlata, samo u Južnoj Africi bez posla je ostalo 200.000 rudara. Cena unce zlata 2000. bila je 272 dolara, dvadeset dolara manje od cene proizvodnje.

Ali, posle napada 11. septembra 2001. sve se promenilo. Kako bi sprečile recesiju centralne banke preplavile su tržišta novcem, kamate su se kretale u pravcu nule i ponovo se pojavila opasnost inflacije. Rasle su cene sirovina i namirnica, u SAD je počeo da raste mehur na tržištu nekretnina.

Nakon toga usledila su tri talasa potražnje zlata koja su dovela do rasta cene: 2008. kada je bankrotirala velika američka banka Leman, 2010. kada je postalo jasno da je Grčka prezadužena i 2011. kada se videlo da Evropska monetarna unija ima silne muke da izađe na kraj sa dugovima - Irske, Portugala i Španije.
Otada u trci za zlatom nema pauze.

Ostale vestiArhiva