Moskva – U multinacionalnoj jagmi za potencijalnim bogatstvom Arktika nekada okruženog ledom, koji se sada topi usled globalnog zagrevanja, Rusija je rani favorit.

Očekuje se da će naredne godine Kremlj podneti zahtev Ujedinjenim nacijama u hrabrom pokušaju da pod rusku kontrolu stavi oko 600.000 kvadratnih metara Arktika koji je pod međunarodnim vlasništvom. U igri je, prema procenama, četvrtina ukupnih svetskih neiskorišćenih rezervi tečnih goriva, bogate ribolovne zone i novootvoreni put koji će skoro za trećinu skratiti plovidbu od Azije do Evrope.

Globalno otimanje oko Arktika počelo je 2007. kada je ruski istraživač Artur Čilingarov postavio zastavu svoje zemlje na Severnom polu.

„Arktik pripada Rusiji”, rekao je on, dodajući: „Sada moramo da dokažemo da je Severni pol produžetak ruskog kopna”.

U julu je ruski brod „Akademik Fjodorov” krenuo, u pratnji džinovskog ledolomca na nuklearni pogon, da završi podmorsko iscrtavanje mape kako bi se pokazalo da je sibirski kontinentalni podvodni greben povezan sa podvodnim arktičkim grebenima, zbog čega Rusija može da polaže pravo na tu teritoriju. Otprilike u isto vreme, ministar odbrane Anatolij Serdjukov je najavio uspostavljanje arktičkih vojnih snaga zaduženih za podršku moskovskim težnjama.

„Mi smo otvoreni za dijalog sa našim stranim partnerima i sa svim susedima u Arktičkom regionu, ali naravno, branićemo svoje sopstvene geopolitičke interese čvrsto i dosledno”, izjavio je u julu premijer Vladimir Putin.

Između ostalog, Moskva planira da izgradi barem još šest ledolomaca i da potroši 33 milijarde dolara na izgradnju luke, tokom godinu dana, na obalama Arktika.

Rusija, Kanada, Sjedinjene Države, Danska i Norveška poseduju arktičke obale koje bi, teoretski, mogle da se prošire čak do Severnog pola. Međutim, u odsustvu regionalnog sporazuma, tenzije su u porastu.

Ovog meseca, Kanada održava operaciju „Nanuk”, vojnu vežbu na Arktiku čiji je cilj da se Moskvi pošalje ozbiljna poruka. Kanada takođe planira da podnese sopstveni teritorijalni zahtev. Sjedinjene Države, koje još nisu potpisale Konvenciju UN o pomorskom zakonu, u skladu sa kojim bi se napravile bilo kakve teritorijalne podele, takođe rade na jačanju svoje regionalne vojne moći.

„Interesovanje u regionu raste jer postaje očigledno da će se nove ekonomske mogućnosti otvarati budući da se led sve više topi iz leta u leto”, kaže Aleksandar Konovalov, predsednik nezavisnog Instituta za strateške procene u Moskvi. „Međutim, sve je manje vremena za mirnu podelu teritorija”.

Rusija i Norveška su nedavno okončale 44-godišnji spor oko podele Barencovog mora, koje se graniči sa Arktičkim okeanom, sklopivši pogodbu koja bi mogla da postavi presedan kao arktički sporazum. U skladu sa tim sporazumom, dve zemlje će podeliti oblast od oko 100.000 kvadratnih metara površine, koja, kako se smatra, sadrži sedam milijardi tona nafte i gasa, i započeti zajednička istraživanja.

„Komisiji UN će uskoro biti dostavljeni zahtevi Rusije i Kanade, ali ona verovatno neće doneti odluku bez saglasnosti među relevantnim zemljama”, kaže Vasilij Sokolov, ekspert u zvaničnom Institutu za američko-kanadske studije u Moskvi. „Istina je da Kanada i Rusija ovde imaju puno zajedničkih interesa i mi bi trebalo da budemo kadri da postignemo pravedan sporazum, ali pripadamo različitim klubovima. Kanada je u NATO-u, a mi nismo i to otežava postizanje sporazuma između Moskve i Otave baziranog na našim zajedničkim interesima”.

Ono što zaista može da ugrozi velike arktičke države možda nije opasnost koju one predstavljaju jedna za drugu, već mogućnost da druge zemlje polože pravo na tu teritoriju, kažu eksperti.

„Postoji još 20 zemalja koje su već pokazale interesovanje za to”, kaže Sokolov, koji ističe da su na majskom sastanku Arktičkog saveta članice blokirale težnje više nesevernih država – uključujući Kinu, Japan, Južnu Koreju i Evropsku uniju – da postanu „stalni posmatrači” u grupi.

Kanada je čak odbacila predlog NATO-a da joj pomogne da odbrani svoje interese u arktičkom regionu protiv Rusije. Kako se navodi u jednom tajnom američkom dokumentu objavljenom u junu na „Vikiliksu”, Kanada ne samo što je zabrinuta da bi prisustvo NATO-a na Arktiku pogoršalo tinjajuće tenzije sa Rusijom, već je kanadski premijer Stiven Harper uzrujan zbog toga što bi to moglo da nearktičkim zemljama pruži uticaj u delu sveta kojem „one ne pripadaju”.

Ostale vestiArhiva